Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

117

ПРИКАЗЫ

чајнијих продора у науци и технологией. Код истраживана и коришћења космоса од самог почетка je било јасно да je реч, како каже аутор, о области „од превасходно меБународног значаја" и то пре свега због саме природе ствари, односно због чињенице да се делатности у питаньу практично не могу ограничити на територију једне државе, па су самим тим и за нихове позитивне и за њихове негативне последице зашстересоване све чланице меБународне заједнице. Ово je довело до веома брзог усвајања концепције да на правном регулисану истраживања и коришБена космоса треба да учествују све чланице Уједињених нација без обзира на ступањ ниховог привредног, научног и техничког развоја, па се то данас и практично остварује у оквиру Правног поткомитета Комитета Уједињених нација за миролюбиво коришћење космоса, односно у оквиру Политичког и Правног комитета Генералне скупштине УН. Аутор истиче да je један од првих значајнијих корака ка изградњи космичког права било прокламоване протезагьа меБународног права, укључујући ту и Повељу Уједињених нација, на делатности у космосу с обзиром да je тиме свесно одбачена идеја о „правном вакууму” у области истраживана и коришћења космоса коју су заступали неки писци. У исто време je преовладало и схватање да космос представља посебну облает која, мада се на њу протежу и норме општег меБународног права, захтева и стварање посебне гране меБународпог права космичког права. Сходно томе приступило се и доношеньу уговора којим би се начелно регулисале делатности у космосу и на основу којег би се касније приступило доиошењу других меБународноправних докумената којима би се уређивала посебна питања. Други део кгьиге посвећен je трима основним начелима космичког права у која, према аутору, спадају: а) начело слободе истраживања и коришћења космоса; б) начело мирољубивости истраживања и коришћења космоса и в) начело меБународне сарадње. Што се тиче слободе истраживаньа и коришћења, аутор даје, у првом делу одељка посвећеног овом питању, историјски оеврт истичући да je још у време пре доношења првих меБународноправних докумената који би се могли применити на космичко пространство покренута меБу теоретичарима и дискусија о слободи истражнвања и коришћења космоса. Једна трупа писаца je освајање космоса, а посебно небеских тела, упоре Бивала са освајанем територија на којима до тада нико није имао суверенитет. Аруга група je предлагала да се на космос примене слична решена онима која су применена на ваздушну облает, трећа je поглед окретала мору, односно слободном мору над којим нико нема суверенитет, док су неки писци после доношена Уговора о Антартику указивали на могуБност да се и питане космоса регулише на сличая начин. Данае je ова дискусија превазићена развојем дога Баја, јер нема сумне данашне космичко право садржи као једно од својих најважнијих начела и начело слободе истраживана и коришБена космоса, укључујуБи ту и небеска тела, чиме je читаво космичко пространство проглашено за res communis omnium. Слобода делатности у космосу, као што je то уосталом случај и у другим областима ко je су проглашене за res communis omnium, ограничена je меБутим поштовањем норми меБународног права. Космос и небеска тела се, тако, могу користити исклучиво у мнрольубнве еврхе и под условом да се тиме не доведе до негативних поремећаја у природној средшги Земле или других небеских тела, односно да се не ремети слобода других субјеката меБународног права. ОдреБена ограничена постоје и што се тиче субјеката јер су то за сада искључиво државе и неке меБународне организације док остали могу учествовати у истраживану и коришБену космоса само преко своје државе или, евентуално, преко ~ меБународне организације у чије име раде. Начело мирољубивости истраживана и коришБена космоса и небеских тела истидано je више пута како у резолуцијама Генералне скупштине YH тако и у по ј единим меБународноправним актима, па и у самом Уговору о космосу из 1967. године. То, меБутим, никако не значи да je у космосу и на небеским телима веБ дошло до потпуне забране сваке делат-