Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

21

ПРАВО НА ПЕНЗИЈУ

чл, 7. Устава, у коме се прокламује да „нико не може непосредно или посредно стицати материјалне и друге користи експлоатацијом туђег рада” ( 14 ). Треба истаВи даљу битност овог начела, битыост бащ за положај и субјективитет човека-радника и ствараоца, по Уставу, а то je, да су резултати рада неодвојиви од салют рада, што je и природно, када имамо на уму напред истакнуто начело о двострукој функцији и улози резултата рада по Уставу, да служе као основа унапређења материјалних и задовољења других друштвених потреба, као и личној сигурности и стабилности чов ека-р адника. Све ово je само друга страна оне, меЬу осталим, највише обавезе човека-радника, о којилга смо напред говорили, а та највииш обавеза човека јесте да ради, да ради све док je биолошки способан за користан рад, чл. 36, ст. 10. и 11. Устава, на основу чета човеку-раднику и ствараоцу припадају и остала основна права и слободе по Уставу. На овај начин, Устав даје раду и резултатима рада такав зпачај за сам систем друштва, да они чине гьегову, не само фундаменталну него и опште јединствену универзалну основу, без које се друштво по нему организовано, ниједног тренутка не може замислити, чак ни у самој својој егзистенцији. Ту je одмах и човек, произвођач и стваралац, као носилац рада у потпуности, и само делимични корисник његових плодова, јер остали део иде у корист државе и друштвене заједнице. A један од тих плодова рада je и пензија његова носиоца, која после испуњене обавезе рада у радном односу или самосталним делатностима, и тиме истрошености његове радне и биолошке способности за рад, ступа у функцију заштите његове социјалне сигурности и стабилности, гарантоване Уставом, погито je то престао бити лични доходак од рада, када je већ уложены и даты рад исцрпио и потрошио радну способност радника до те мере, да се ова његова сигурност и стабилност не може выше постићи на основу рада, већ једино на основу резултата рада, у облику права на пензију, стеченог извршеним радом. Стога je и право на пензију исто тако неотуЬиво од свог титулара, као што су неотуВива и сва остала права стечена на основу рада, како то и утврђује већ наведена чл. 36, ст. 8. Устава СФРЈ, па му je на овај начин дата и заштита истога ранга и снаге, као и праву на рад и праву на лични доходак од рада. Тако je у свему по Уставу СФРЈ све дотле, док смо ми на основу њега правна д ржава, као што уистини јесмо. 111 Закон о основним правима из пензијског и инвалидског осигурања (Сл. лист СФРЈ бр. 35/72), у потпуности усваја сва напред изнета уставна начела. Аоследно томе, и он утврђује обавезу осигурања за сваког поје-

(Ј4) Односне одредбе у овом делу овог уговора, гласе: у чл. 21: „За соцнјално осигуран>е адвоката плаћају се доприноси предвиђени Основним законом о организацији и финансирању социјалног оснгурања за адвокате. Доприноси се обрачунавају и плаћају од основа осигурања по овом уговору и по стопама допрнноса које одреде скупштине комуналних односно републичких заједница социјалног осигурања за лица у радном односу, прерачунатим на нето износе."