Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

30

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

следни посед добио je и карактер једне неохуВиве, хипотеци и пленидби неподложне установе. 2. Једно од питања a њих има много и веома су сложена које намеће установа једног наследника хиче се поља н>ене примене, будући да оно може бихи хохално или парцијално. Aico би се она примешивала у свим случајевима, средство би надмашило цшь, а хо je домен ирационалносхи. Аелимична, пак, примена претпоставља изналажење погоднох парамехра, а хо би нас нужно увело у аграрну полихику чија je проблемахика особена и врло велика како по обнму хако и по садржају. Ако би се рекло да je хо она величина која омогућује економско схање поседа да земљорадничкој породшщ обезбедн просечан схандард, претходно би ваљало репшхи низ пнхања међу којима и ова: како одредихи климахске услове, бонихех земљишха, агрохехничке мере, схручносх и радиносх наследника, удаљеносх од комуникација и тржишха, политику цена ихд. Осехљивосх ових питања увећава околносх шхо je оно на шха се она односе подвргнухо схалном или повременом крехању и преображају. 3. Време дејсхва усханове једног наследника скопчано je са вшпе питана. Ако би оно било перманенхно, до цепања земљишха не би могло доћи ни правним пословима inter vivos ни правним послом mortis causa. Уколико би, пак, њено дејсхво било резервисано само за случај дефункције, осхала би охворена чихава серија могућносхи да се за живохним правним пословима посхгине управо оно шхо се жели спречити овом усхановом. Искусхво и понирање у друшхвену схварносх показују да не би хребало много сумњахн у хакав исход схвари. Ннје, меБутим, овде месхо да се поименичко наводе и разлажу пухеви и начини којим би се посхизало заобилажење фиксиране усханове. Значајније би било кад би хо циљ хеме налагао позабавихи се узроцнма који би наводили дуде на одреВено понашање, а последице осхавити за другу и споредннју прилику. Најзад, могућан je и један средњи пух у који би био уграђен низ елеменаха Ево неких од њих: охуВење у корисх друштвених правних лица не би било везано за прохек времена; охуВење (ни делимично ни у целини) у корисх физичких лица не би, рачунајући од моменха делације, било дозвољено у року од пех или десех односно више година; сукцесор који je добио пољопривредно земљишхе могао би, уколико хо нарочихе околности а њих би ваљало ближе одредихи налажу и уколико суд наБе да оне посхоје, део исхог охуВнхи; дозволихи замену земљишха и друго. Одговор на изнехе дилеме може у зависносхи од угла посмахрагьа бихи различих, али највгппе пажвье привлачи онај по коме би дејсхво усханове једног наследника било непрекидно. Али би хек хада наехало чворишхе у које je уплехено и пихање уклапања хе усханове у наш посхојећи сисхем привреВивања. Уосталом, ые види се каквог би слшсла имала цела ова усханова у случају кад je наследник био и осхао власник пољопривредног земљишха у површини мањој од оне која се може имахи у привахној своЈlши и који je наслеВеним земљишхем само попунио просхор до максимума, сем ако би пољопрнвредно земљиште уопшхе било схављено ван граВанскоправног промеха. 4. Изванредно сложен, осехлив и нимало лак задахак представлю ох премнина. Ту се, на првом месху, поставлю пихање да ли би на накнаду