Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

32

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

позвани на наслеђе док има припадника претходне скупине који хоће и могу да буду de cuius-ovi наследноправни следбеници. Скупные се деле на трупе (линије) тако да принцип искључивости важи не само између парентела већ и измеБу линија унутар парентела, a такође и измеБу лоза. Због тога се намеће проблем како установу главног наследника довести у склад са горњим правилом парентеларно-линеарног система будући да je он изграђен на основу одређених шема и да je његова in concreto примена аутоматска, а то ће, пре свега, ређи да je- неосетљива на специфичности случаја, док je установа главног наследника и, посебно њена фактичка реализација, базирана на низу особености случаја. Једна од солуција која би овде могла доћи у обзир састрјала би се у примени правила парентеларно-линеарног система увек и сзе дотле док то не би представљало несагласност са правилима установе главног наследника, а након тога би долазило до примене ових потоњих. Изналажење критеријума на основу којих би се одреВивао преузимач пољопривредног земљишта главно je питање у овом домену проблематике коју третирамо. Да ли овде увести арбитрарност de cuius-a или не, да ли увести споразум de cuius-a са наследницима или не и, у претпоставци потврдног одговора, да ли им дати приоритет у односу на законску преци-зију о избору главног наследника, питанье je чија je деликатност очигледна а присуство неизбежно. Но, без обзира на инаугурисање односне сагласности и примата, фиксирање мерила за одреВивање наследника земљишта питање je за себе. Да ли узети у обзир занимање, ступањ стручности у затшмању, дуже обра Бивање односне непокретности, обим извора прихода у укупном дохотку итд. или комбиновати ове елементе, могло би се одреБено одговорити тек након дубле анализе свих околности које овамо инклинирају као и оних ко je упућују на противну солуцију. Наследник полопривредног землишта могао би бити било који припадник круга законских сукцесора, независно од тога што остали део наследства наслеБују при падници из његове аш неке у односу на ону у којој се он налази приоритетно парентеле. Питање би се могло решити и тако што би само ближи оставиочеви сродници и брачни друг били по одреВеном следореду позвани да приме пољопривредно земљиште, и ако они то са било кога разлога не би прихватили, землиште би припало држави. Тако би могло бити и у случају кад брачни друг и сродници постоје, али су трајно неспособны за привреВивање. Овде постоји и једна посебна тешкоћа: слобода избора занимања и запослегьа. Ово прво значи да свако може бирати и, под условима законом предвиВеним, променити своју професију. Отуда се, док постоји односно уставно начело, ни један сродник и брачни друг не би морао прихватили положаја једног наследника без обзира на његово землорадничко занимање и хтење да наследи de cuius-a у другим добрима из заосхавштине. Ту je и факт да у наше доба не постоји баш велико одушевление за землорадничко занимање и останак на селу. Y вези са изложении je и питање ело боде тестирања, пошто њено постојање и неусмереност одударају од целе концепције једног наследника. Она би имала известан raison d’être j едино у хипотези могућности њене примеие на лице које испуњава услове који ce захтевају на страни нетестаменталног наследника као преузимача одно