Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у појединим облшрша права својине тако јако изражене и тако битне за саму садржину права, да се основано може поставити питање да ли баш, можда, у њима лежи основ за разликовање права својине у југословенском праву од својинских права у другим системима ( 3 ). Њнхов интензитет je тако јак да дружа много разлога за прихватање гледишта дрема коме у оваквим случајевима није реч о класичним ограничењима права својине, већ je у питању нови облик са новом суштином права својине. Ова карактеристика права својине je очигледна у свим његовим облицима. Анализа права својине на пољодривредном земљишту показује да поред овлашћења која има сопственик пољопривредног земљишта да то земљиште економски искоришћава и њиме газдује, постоји и законом одреЁен, у главним цртама, начин искоришћавања ових објеката права својине и прописана обавеза њихове заштите, која обухвата у знатном броју случајева и обавезна позитгшна чињења сопственика ( 4 ). Поред обавезе стипулиране у чл. 2. Основног закона о искоришћа вању пољопривредног земљишта да ce пољопривредно земљиште користи само у пољопривредне сврхе, на основу чл. 3. истог Закона постоји и обавеза сопственика да га искоришћава на одређен начин. Та обавеза, у овом најширем облику, формулисана je као обавеза сопственика да земљу обрађује бар на начин како се обрађује у крају у коме се землиште налази и на начин који највише одговара природним особинама земљишта и постојећим економским и техничким условима. Поред ове ошпте обавезе свих сопственика пољопривредног земљишта, постоје и посебне обавезе у појединим пољопривредним рејонима. Таква обавеза je, нпр., агротехнзгчки минимум ( 5 ) који општине могу утврдити за своју територију ш само за поједине њене делове и који садржи агротехничке мере које се, под одређеним условима, обавезно морају примењивати приликом обраде землишта. Исто тако, прописан je начин искоришћавања и обраде земљишта ко je се налази на територијама које су покривене хидромелиорационим системима ( 6 ) или које се налази у подручјима подложном ерозији и бујицама ( 7 ). Ове обавезе садрже многобројна позитивна чињења која су наложена сопственику у интересу заштите и бољег искоришћавања његовог и суседних земљишта. Јединство свих овлашћења и наведених обавеза пред ставља реализацију уставних начела која се односе на земљшпну својину у Југославији по којима се земљорадницима зајемчује право својине на обрадивом землишку, али исто тако и одређује да они имају ,дграво и обавезу да искорншћавају то землиште ради унапређивања пољопривредне производив у сопственом интересу и интересу друштвене заједнице’’ (подвукао С. Д.) ( 8 ). Слично су регулисане и обавезе сопственика шума и шумског землишта у погледу начина искоришћавања и обрађивања ових добара. И

(з) Драгољуб Стојановић; Стварно право, Београд, 1968, стр. 57 и 58.

(4) Основни закон о искоришћавању пољопривредног земљишта, Службенн лист СФРЈ, бр. 25/65 и 12/67, Службени гласник СРС, бр. 51/71.

(5) Чл. 4. Основног закона о искоришћавању полюпривредног земљгапта.

(в) Чл. 28. Основног закона о искоршнћавању пољопривредног земљншта.

(7) Чл. 70. Основног закона о пскоришћавању по.ъопривредног земл»lшгга.

(8) Устав СФРЈ, Основна начела под 111.