Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
54
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
остварења поступка после смрти даваоца. Лице које поседује документ о поклону, или његову оверену копи ј у, дужно je да га на захтев неке заинтересоване странке стадаи на увид, у време или после смрти даваоца поклона. * Изнета излагања обухватила су само неке, могло би се рећи кључне, проблеме трансплантације делова човечијег тела, имајући у виду њихов правни аспект. Као што се види, ова проблематика по својој актуелности у свету, ни мало не заостаје за осталим видовима проучавања феномена трансплантације, пре свега, медицинским, етичким и др. На жалост, ова констатација се не би могла прихватити када je реч о правним проблемима трансплантације делова човечијег тела у нас. Иако су операције ове врсте већ узеле маха, њихово правно сагледавање и регулисање није отишло даље од почетна. У последње време, међутим, све вшпе сазрева инициатива да трансплантација делова човечијег тела нађе своје одговарајуће место и у домену правне науке, односно, законодавства. Y том смислу, изнета излагања су имала за цил>, поред осталог, да ту иницијативу не само подрже већ и да буду подстрек за њену практичну реализацију. Ако су, макар и делимично, успела у том свом настојању, онда су, бар у овом тренутку, испуннла своју сврху.
Ар
Бора Чејовић
РЕЗЮМЕ Некоторые правовые проблемы трансплантации частей человеческого тела В своей статье автор рассматривает некоторые основные вопросы, касающиеся правовой проблематики трансплантации отдельных частей человеческого тела. При этом он знакомит с теоретическим пониманием данного вопроса, а также с законодательными решениями в правовых системах отдельных стран в мире. Статья делится на пять частей. В первой части рассматривается вопрос доноров, уступающих органы для пересадки. Вторая часть относится на, может быть, самый сложный вопрос данной проблематики определение смерти и момента ее наступления. Третья часть статьи охватывает проблему специализации медицинских работников и клиник, в которых производится трансплантация человеческих органов, представляющую необходимое условие для успешного выполнения пересадки. В четвертой части затрагивается вопрос возмещения ущерба донору. Наконец, в последней части рассматривается проблематика правовой природы предоставления органов с целью пересадки. Автор считает, что предоставление какого-либо органа с целью пересадки может считаться действительным лишь в случае если произведено с порядке дарения.