Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

60

АНАЛИ ХХРАВНОГ ФАКУАТЕТА

подаци из већег броја емпиричких истражнвања од 1950. године до данас, показују да се и после напуштања родитељске куће, везе измеЬу родитеља и деце настављају и да се углавном продужавају до смрти родитеља. Зато се не може говорити о нуклеарној (двогенерацијској) породици као доминантном моделу. Са становшпта сродничке структуре може се говорити о трогенерацијској , па чак и о четворогенерацијској породили. Стога се може прихватит закључак да и данас доминира бар модификовани облик, ■ироширене породице ( 5 ). Разлог оваквог заокрета у науци о положају старих луди у породили, лежи у чшьеници, како то истину неки сощюлози и геронтолози, да je у социолоппсој литератури до данас много више обрађиван први део породггчног циклуса: припрема за брак, избор брачног друга, прве године брака, прилагоБавање у браку, односи родитеља и деце, итд. О другом делу породичног циклуса: породица и брак лида средних година и у старости, релативно je амало писано. Y последње време две трупе паучника скрећу пажгьу на породите и брачне односне у позним годинама живота. То су социологи који се баве породицом и структурой сродничких односа, с једне, и геронтолози заинтересовани за моделе социјалне адаптације и у вези са тим за улогу породице у животу старих мушкараца и жена, с друге стране. Истраживагьа о првом делу брачно-породичпог циклуса, била су најинтензивнија шездесетих година овог века и она трају и до седамдесетих годгша, мада се јављају све више и радови о другом делу овог циклуса. Треба очекивати да ће следеђа декада представљати период старих луди ( 6 ). Y том смислу треба схватити речи једног паучника да je човечанство у XIX веку открыло дете односно права детета и да je крајње време да у нашем XX веку открије права старости или да их, боље речено, поново открије ( 7 ). Пред науком се у том правцу постављају озбиљни задаци да свестрано проучи емпиричку грађу која се нагомилава и да формулише научну теорију о односу породице и старих луди. Несумньиво je, меБутим, да се већ данас морају кориговати нека схватања о природы нуклеарне, двогенерацијске породице и о природи веза које постоје измењу ње и старих луди. Да би се то постигло потребно je, пре свега, дефинисатн пеке основне појмове и односе између старих луди и индустријске породице. 11. Биолошки, социјални и демографски критериями за утврћивање појма старости и положаја старих људи Y науци не постоји јединствено мшпљење који се период људског живота сматра као период старости. Y великој мери старост je више индивидуално осећање духа и тела, него одре Вен, прецпзно фиксиран период лудског живота. Зато je и речено: „нема старости постоје само старци'. Ипак, старост je и очигледан биолошки и психолошки феномен

(5) Lfflian Е. Troll, The Family of Later Life; A Decade Review, Journal ot Marriage and the Family, vol. 33, No. 2, May 1971, pp. 263—264. i 265.

(о) Исто стр. 264.

(r) H. Woltereck, Старост je други дно живота, Стварност, Загреб, 1964. стр. 190.