Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЛОЖАТ СТАРИХ ЉУДИ Y ПОРОДИЦИ

75

супруга, који су стално опадали од самог почетна брака, прогресивно расту по изласку деце из породице, мада никад не достижу ниво из периода меденог месеца. Међугенерацијски односи су исто тако најинтензивнији у овом периду. „Средња” генерадија одржава контакте и са генерацијом предана (родитеља) и са генерацијом Потомака. Она je нека врста стожера и трансмисије међугенерацијског континуитета: у погледу учесталости посећивања, пружања помоћи и вршења услуга. Средње и старије генерације ce чешће посећују, али су емотивне везе средње генерадије са њиховом децом дубле него са њиховим родителима. Ова гекерацнја je и највећи давалац, како деци, тако и родитељима, док су обрнуто деца и родители велики примаоци, a слаби даваоци. Слично je и у погледу вршења услуга. Период ране старости, повланења, пензионисања и социјалног дезангажовања, (од 60. до 75. године). Y овом периоду око 70% мушараца и само око 36% жена су још у браку. Ова чшьеница указује на специфичности положаја мушкарца и жене. Мушкарци много чешће живе у заједници (макар само са брачним другом), док жене чешће живе усамлене. Због тога, они који су joui у браку, много су мање интегрисани у мрежу сродничких односа него они без брачног друга. Међутим, унутар брачног пара врше се промене у солидарности мужа и жене протеком времена од органске ка механичкој. Стари људи у овом периоду теже да живе jour увек независно али у непосредној близини деце или блиских сродника и да имају честе контакте са њима. Према неким анкетама 90% старих који имају деду, ова их посећују бар једаштут недељио. Адамс je утврдио различите типове односа деде са родителима, крвним сродницима и пријатељима: а) најдубла емотивна везаност: родители, крвни сродници, пријатели; б) вредносно-нормативни ставови: пријатели, родители, крвни сродници; в) обавезе: родители, крвни сродници, пријатели; г) интеракције у посебним односима: родители, крвни сродници, пријатели; д) интеракције уопште; пријатели, крвни сродници, родители; ђ) узајамно помагање: родители, пријатели, крвни сродници. Y скали ових вредности најдубле су, према Адамсу, везе са родителима и оне су и најтрајније, мада вредносно-нормативни ставови не морају бити и нису идентични са ставовима родитела ( 38 ). Y овом периоду слаби и помоћ коју родители тхружају деци. Њен смер се постелено мења због ниских пензија, болести, финансијске исцрплености и др. Истине се, мада о томе не постоји потпуна сагласност, да помоћ коју деца пружају није у тесној корелацији са близином становања. Од тога зависи више врста помоћи (услуге или новчана давања) него сама висина. Врста помоћи зависи и од класне припадности (у радничкој класи помоћ се састоји више од услуга) и од полне припадности (жене врше више услуге, мушкарци више дају новац).

(38) Видети напомену под 29.