Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

78

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

према деци средње генерације, а код радннка -од деде средње генерације према родителима. За радничку класу je выше карактеристична „проширена” породила, а за „средњу” „модифшсована проширена” породица. Зато родители и деда помажу у нижим слојевима једни друге више у вршењу услога, док у средвьим односно вишим, у новчаним давањима С 44 ). Овим објашњењима се никако не исдрплује питање класних разлика старих људи. Социјалне разлике могу се утврдити из података које даје М. Живковић за нашу землу. Навешћемо неколико података: а) Међу старим особама које имају редовне личне месечне приходе испод 50.000 дин., 63% гьих нема деду, а меВу онима са приходима нзнад 50.000 дин. само je 35% без деде. Сем тога, меВу старим људима који немају никакве обезбеБене редовне приходе њих 62% нема деде у граду у коме живе; б) Снромашни стари луди (испод 50.000 дин. прихода) у 39% случајева немају од кога да приме негу када се разболе, док je меВу имуђнијим ово само у 17% случајева; в) Деда чији су очеви радници реВе их свакодневно посећују (20%), него што je то случај са дедом чији су родители службенидн (25%). Четво роструко су чешћи случајеви да деда не посећују родителе уопште када су им родители радници (11%) него када су им родители службеници (3%); г) Родители —< радници су чешће заборавлени од своје деде и без њихове новчане помоћи (50%), него родителн-службеници (31%). Однос деде према родителима који су без икаквих новчаних примања, je следећи: само 12% прима редовку новчану помоћ од деде, 26% прима неку повремену помоћ, док 55% њих не добија никакву помоћ (7% није хтело да одговори); д) МеВу старим лудима који живе сами лификације и занимања, 29% je радника и 24% службеника. Посебну отежавајућу околност ових „усамленика” представла њихова старост, jep je само 26% у почетној старости (60 —65), док су 52% средње старости (65 75), а 22% их je чак у дубокој старости ( 45 ). Ово истраживање М. Живковпћа управо je дало врло широку скалу тешких социјалних проблема старих у нашој земли и указало да je проблем старих претежно проблем сиромашних људи. Имућнији слојеви у значајној мери надокнаБују старост другим угодностима. МеБутгш, беда и сиромаштво су највеће социјалне неправде када са њима стар човек мора да зашрпш свој жгшот на земли. Ако je тачно, а то изгледа доказује истраживање М. Живковића, да уз сиромаштво и беду често иду и напуштеност и усамленост, чак и потпуна социјална изоладија, онда je то зло чин који се не може оправдати. Срейом, управо су изложена нстражнвања показала да у савременом индустријском друштву још увек не преовлаВује модел „изоловане индустријске породиде”, а када он једног дана по стане доминантан, друштво Йе вероватно до тада успети да реши питанье социјалне сигурности старих луди. МеВутим, оно нейе успети да реши и

(44) L. Troll, исто, стр. 270.

(45) М. Живковић, исто, спр. 140—141.