Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

80

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

y иностранство, која je у међувремену добила огромно размере. Све то указује на изузетну специфичност положаја старих л>уди на селу, чији су проблемы различити од тешкоћа са којима се сусреће стара градска популација. Разлике су вишеструке: економске (како обрадити земду), социјалне (како обезбедити егзистенцију), здравствене (стара лица на селу немају бесплатну здравствену заштиту), породичне (осећање напуштености je много интензивније због традиционалног начина живота сеоског становништва); шювинскоправне (осећаље стида да се право на законско издржавање остварује судским путем од деце која су их напустила), итд. Због свега тога, проблем старих дуди на селу je озбидан социјални, економсКи, правки и морални проблем нашег друштва. Y целини, то je и класни проблем, обавеза друштва да заштити једну биолошку и социјалну структуру друштва која je озбиљно угрожена. Предлагање начина ове заштите прелази оквире овог рада. Према томе, стари дуди и у граду и на селу представдају озбидан социјални и класни проблем јер спадају у категорију најсиромашнијег и иајнеобезбеђенијег друштвеног слоја са веома изразитим проблемима који су карактернстични само за ову структуру становншптва. Зато je и историјски и класни и хумани задатак индустријског, а посебно нашег друштва, да формулише дугорочну, комплетну, научно фундирану и хуманистично осмишдену политику друштвене 6pins о старим д удима. То je дут према садашњој генерацији старих, али и према нашој сопственој неминовној сутрашњици. ЗАКЉУЧЦИ Y оводе раду заснованОхМ на већем броју теоријских и емпиричких истраживања у свету и у нашој земди, покушали смо да одговоримо на основно питање; да ли индустријска породица савременог друштва потпуно раскида економске и емоционалне везе са генерацијом старих родителей или су те везе још увек доста интензивне? На ово питање могу се дати следећи сажети одговори: 1. Недавна истраживања делимично су одбацила научну хипотезу да je индустријско друштво формирало модел „изоловане нуклеарне породице’’ која радикално раскида везе са сродницима ван породичног „нуклеуса”. Изолована нуклеарна породица представда изразиту машину. Y процесу структурне атомизације данас доминира „проширена породица” претежно у радничким слојевима и „модификована проширена породица”, у имућнијим слојевима (средња класа). Она представда прелазни облик од пропшрене ка изолованој нуклеарној породици. 2. Број старих лица који остају да трајно живе у породили њихове деце и других сродника и оних који живе само са брачним другом или потпуно сами, није исти у свим земдама, али разлике међу њима нису изразито велике. Ипак, у земдама које се налазе у првој фази индустријализације (Југославија, Подска) преовлађује модел пропшрене породице која структурно интегрише и старе дуде у оквире породице њнхове деце -(око 60%). Y развијеним индустријским земдама око 1/3 родитеда живи