Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

94

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ПОЈАМ И КРИТИКА ЕКОНОМСКОГ ВИШКА

1. Страт euiiai характер економског вишка. На одреБеном стушьу концентраци je и централизације капитала, у условима монополист капитализма, настаје гигантска корпорација као типично обележје модерног капиталистичког система. Фтшансијски независна, са високим основним капиталом, масовном и хетерогеном производном, планирано и рационално воБена од стране посебног слоја професионалних управљача, велика корпорација суспендовала je класичне услозе привредног раста и извршила одлучујућу промену у начину функдионисатьа тржишта. Класични механизам конкуренције водно je рационалном економском искоришћавању свих производних фактора, продуктивном инвестирању и развоју производних снага и технологије, те селењем капитала, снижавањем производних трошкова и реинвестирањем прихода максимирању присвојеног профита. Конкуренција меВу радницима одржавала je најамнину на нивоу вредности радне снаге као робе. На тржшпту рада, добара и зајмовнох капитала најамнине, цене и каматне стопе изједначавале су понуду и потражтьу производних фактора као што je и присвојени профит пропорционално одговарао износу инвестираног капитала. Привредни систем je почивао на равнотежи и рационалној алокацији производних средства лишен расипања и ирационалности. Овако (идеално) скициран систем не одговара више времену великих корпорација. Y условима савременог монополног капитализма конкуренција ценама и њихово обарање je напуштено. Корпорације располажу том привредном снагом да саме одреБују цене за своје производе и услуге које више нису дате и параметарске величине за њих ко je су стабилне и независне од величине производних трошкова (у смислу да снижавање трошкова изазива обарање цена). Истовремено, на другој страни, у производил примењене техштчке и оргашиационе иновацнје значајно снижавају трошкове производње по јединици производи. Као последтща забране конкуренције ценама и опадања производних трошкова настаје растућа разлика између продајних цена и трошкова. Економски вишак има сталну тенденцију раста. Економски вишак се мора утрошити jep се иначе неме моћи даље производити. Он може бити конзумиран, инвестиран или расут. Нормалан пут утрошка вишка je, међутим, блокиран. Радшщи нису у положају да учествују у присвајању оствареног вишка, док лична потроппьа капиталиста, истина, апсолутно расте али као део укупног вшпка опада. ТакоБе, ни производне инвестиције не доносе решење него само стварају нове проблеме апсорпцији вишка и воде сувпшним производннм капацптетима. Корпорације не инвестирају зато што имају расположив капитал него само ако су уверене да ће новопроизведена роба наићи на тржшпту на одговарајућу потражњу. Иностране, пак, инвестиције не да не пружају тржшпте за домайи вишак него су iî ефикасно средство за преношење иностраног вишка у земљи инвеститора. На тај начин монополии капитализам je противречан систем. „Он ствара све више вшпка, а не пружа потрошњи и инвестиције који су потребни да би се усисао порасли вишак и омогућило несметано деловање система”. Ако не би постојало супротне снаге, које нису у логици самог система, његово нормално стање би било стагнација.