Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

96

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТА

стојеће (капиталистичке) производите и расподеле друштвеног произвола. Овако представљен, он je нетто шири и нетто ужи од Марксовог витка вредности, јер, с једне стране, у себи садржи вредност изгубљене производтье због непотпуне запослености или недовољног коришћења постојећих производних капацитета, али, с друге стране, не укључује извесне друге елементе као што су витална потрошња капиталистичке класе или неопходне трошкове јавне администрације ( 4 ). Облици у којима се скрива потенцијални економски вишак јесу: 1. прекомерна потрошња друштвених трупа са високим дохоцима; 2. изгублена производња за једно друштво због постојања непродуктивних радника; 3. изгубљена производив услед расипања или нерационалног организована производног процеса и 4. изгублена производња због незапослености ко ja, пре свега, проистиче из узрока анархичне организације капиталистичке привреде или недовољне укуппе ефективне потражње. Ако ce изузму расходи издати за наоружање, недовољна запосленост због недовољне ефективне тражње најзначајиији je узрок раскорака између потенцијалног и ефективног економског витка. МеЬутим, као што примећује и сам Баран, категорија потенцијалног економског витка превазилази оквире постојећег друштвеног система, те мора да се одреди према начелима једног потпуно рационалног друштва. Y таквом радионалном и плански организованом друштву јавља се и трећи облик економског витка у виду планског економског витка, који се може дефинисати као разлика између „оптимума” могуће производне, у једном природном и технолошком оквиру историјски датог периода развоја полазећи од планираног „оптимума” коритттћења свих производите богат став а, и једног обима „оптималне” потроппье арбитрарно изабраног. Сам појам „оптимума” производње и потроппье не исказује односе засноване на закону профита капиталистичког система, већ представља Слободан нзбор социјалистичке заједнице, ко ja на основу начела рационалности и научних сазнања одлучује шта ће у датом историјском периоду да произведе, потроши или инвестира. Пошто je социј алистичка заједница слободна у одређтшању таквог „оптимума”, он не мора да имплицира максимиз!трање производње, него и оствариванье других друштвених цтьева, као што je повећање слободног времена. Важно je истаћи да се економски вишак одређује планом а не заканом профита, те се по велпчини може разликовати од ефективног економског вшпка у капиталистичком систему ( 5 ). Y монополској фази развоја Јшдустријски развијених капиталистичких економија, у монополским сферама, профитне стопе су различите али врло високе као и расположиви капитал за ннвестиратье. МеВутим, монополи немају интереса за профитоносно реинвестирање присвојешгх профита у сопственим секторима нити налазе такве могућности на другим странама економије, тако да обим инвестиција тежи да буде значајније нижи од нивоа економског вишка који би могао бита реализован у условима пуне запослености. Да би систем био у равнотежи и да би се дал>е развијао потребгш су спољни импулси. Лична потроппьа капиттшета пред-

(4) П. Баран, нав. дело, стр. 72, 73. (5) П. Баран, нав. дело, стр. 90—92.