Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЂУНАРОДНОПРАВНИ КОНТИНУИТЕТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ ПРЕ И ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA*

1. Увод. Питање континуитета држава, као теоријски проблем,, није нов у науци међународног права. Честе измене у унутрашњој политичкој структури као и у територијалном саставу држава постављају пред теорију задатак да објасни положај и однос нове владе односно државе као целине према другим владама и државама као и према осталим субјектима међународног права у међународној заједници. Политичка историја народа и држава обилује многобројним променама суверена и влада, и то у различитим друштвеним формацијама.. Овакве промене могу се забележити у државама робовласничког, феудалног, капиталистичког или социјалистичког друштва. Са развојем буржоаског парламентаризма измене влада су много чешће појаве. Политичке и економске кризе изазивају различите потресе и бремените су многобројним друштвено-политичкlм преображајима у структури држава. Овоме треба додати велики број нових држава које настају од бивпшх колонијалних поседа а у којима се може очекивати да ове промене буду чешће. Неразвијене и недовољно развијене земле, иако не само ове, у циљу бржег друштвеног и привредног развитка, траже што бол>у политичку организацију друштва да би тај циљ оствариле. За последњу половину столећа, појавом држава са новим друштвеним системом, социјалистичким, у највећој мери, покренуто je разматрање питања континуитета држава. Почело je са октобарском револуцијом 1917. и стварањем прве социјалистичке државе СССР. После другог светског рата ступиле су на пут социјалистичког развитка и друге државе (Југославија, источноевропске државе,. Кина, Куба и др.). Проблем je далеко од тога да буде само теоријски. Он има своје посебно и основно значење у практичним последицама. Управо, реч je о томе, хоће ли представници нове владе, новог режима и система, прихватити и поштовати обавезе претходие владе, старог режима и система,, као и како ће користитн своја права према другим државама. Поред основног питања признавања обавеза и коришћења права претходних вла-

{*) Чланак представља синтезу изложених гледишта у докторској дисертацији ~0 континуитету држава с посебним освртом на Јнсђународнонравнн континуитет Крал>евине Југославије и ФНРЈ" (Научна књига, Београд 1967), одбрањеној на Правном факултету у Бсограду 1963, пред комисијом у чијем je саставу учествовао у својству консултанта проф. др Милош Радојковић.