Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

106

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да, постављају ce y вези ca овим променама и друга питања као: признање револуционарних влада, одговорност држава, проблем стечених права, поштовање обичајних правила меЬународног права, учешЬе у раду меЁународних организација и др. Стиче се утисак на први поглед да се применом начела pacta sunt serranda може дахи у похпуности одговор на шхтање континуитета држава, односно поштовања уговора и обавеза претходних влада. Оно представља једно од основных општепризнатих међународних обичајних правних правила, или, како неки сматрају, сам темел њихов којим се обезбеђује поштовање и извршење меБународних уговора. Тачно je, да се у основи мора поћи од резултата који се тумачегьем овог начела дају. Ти ce резултати узимају као чињеница. Циљ je да ce евентуално истакну посебности које ce појављују услед политичких промена, нарочито оних које ce јављају као резултат измењеног друштвеног, класног система у политичкој организации држава. А тих посебности и новых момената има. Додајмо и то, да се проблем континуитета држава у потпуиости не исцрпљује истраживањем уговорних односа, односно поштовањем и извршењем меВународних уговора. Њиме je обухваћена целокупна делатност једне државе у међународиој заједници. 2. Појам мећународноправног континуитета држава. Под меВународноправним континуитетом државе подразумевамо правну везу у правима и обавезама исте државе према другим субјектима међународног права пре и после промена, догађаја и појава као што су уставне промене, револуције и други друштвени потреси, територијалне промене, окупација, ратови и сличне друштвене појаве, због којих се може поставити питавье контшгунтета дате државе. Таква држава као субјект међународног права после преломних догађаја наставља свој ранији субјективитет у међународним односима. Ранији правки односи засновани од претходних влада и режима и дале важе и тичу се те одређене државе, упркос промена у унутрашњој политичкој структури државе. Њен меБународноправни субјектнвитет остаје исти. a) Појаве к oje доводе у сумњу мећународноправни континуитет држава. Догађаји који доводе у сумњу да ли je стара држава ишчезла 'или не различите су и везанн било за упутрашње уставне или неуставне промене (револуције, државни удари, грађански ратови и др.), било за међународне појаве (међународни сукоби и ратови, територијалне промене у виду отцепљења или припајања, стварање независних држава и сл.). Они морају бити преломни, изразити, те утичу и остављају траг на елементе дате државе. По правилу, то су дубле револуционарке промене, изведена насилним путем. Промене се одражавају у повећању или с.мањењу територије држава и с тим у вези броја становншптва, или, што je joui важније и најчешће, битно мењају карактер правног поретка са уобичајеном променом владе. Значи, везане су обично за период нестабнлносты и кршења постојећих правних правила, унутраппъег или меВународног права. Уколико су промене настале уставным путем, проблем континуитета државе се скоро и не поставла. Обично нове владе наставлају тамо где су стале претходне владе, али то не мора бити увек случај. Ннје нсыьучено