Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

126

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ej Примена правила о сукцесији држава на територији присаједињеној ФНРЈ после другог светског para. Уговор о миру ca Ихалијом од 1947. као и Меморандум о сагласыости о Слободној хериторији Трста ca Специјалним схатухом о мањинама између Југослазије. и Ихалије од 1954. садрже подробно одредбе у вези ca правним односима на терихорији прикљученој Југославији после другог светског рата. Ова питања излазе из оквира наше теме, с обзиром да je овде реч о преузимању права и обавеза везаних за одреЁену територију, коју je раније поседовао неки други субјекх међународног права, у конкретном случају, италијанска држава. Значи, уместо ранијег субјекта, Италије, у те односе (уговори, дугови и зајмови, јавна добра, законодавство, становгшштво и др.) ступа нови субјект меЁународног права, Југославија. Код прихватања права и обавеза Краљевине Југославије, видели смо напрел, остао je и дал>е као носилац тих права и обавеза исти субјект међународног права, југословенска држава, после другог светског рата, ФНРЈ односно СФРЈ . 5. Закључак. По гледишту већине совјетских писаца, посебно оних између два светска рата, измена класног, социјалног система унутар једне државе производи сама по себи престанак субјективитета дате државе и дисконтинуитет у њеним правима и обавезама. За СССР после октобарске револуције истине се да je нови субјект меЁународног права у односу на царску Русију до 1917. и да није везан свим утоворима и обавезама претходних влада царске Русије. Иначе, и совјетска доктрина слаже се у томе да за државе једног исторнјског типа, где не долази до класне промене система, важе уговори и обавезе претходних влада. Совјетска влада после првог светског рата није одбацила све уговоре и обавезе царске Русије, већ je њнхову даљу важност условила својим изричитим пристанком. Посебно нису прнзнати дуговн и зајмови царске Русије, као што су једнострано поништени они уговори који су одражавали неравпоправност страна уговорница, или били закључени против интереса других народа, посебно азијских. Так yrmiaj практичних задатака револуције, економске потешкоће, полнтичкй положај руске совјетске републике односно СССР у току и после неуспеле ннтервенције страиих сила на страни контрареволуције и дуго непризнавање прве совјетске владе деловали су у правцу одрицања важности предратнкх царских дугова и обавеза. Y каснијем периоду, све je мање категоричности у том смислу, а част je случај позивања на међународне уговоре царске Русије. Анализа праксе прелаза држава у нови социјалистички систем после другог светског рата, показује да се совјетски пример по својим решењима не може узети као ј един о меродаван за остале случајеве класне промене политнчког и друштвеног система у структури држава и дејства револуције на међународноправни субјективитет дате државе. Нове социјалистичке државе остале су стари субјекти меЁународног права, преузеле углавном све уговоре и обавезе претходних влада. При свему томе, њихов иоложај у слободи признавања и прихватања раннјкх уговора и обавеза није био истоветан, што такоЁе, са своје стране, указује на различитост услова у којима су се исте налазиле у односу на СССР, као прве социјалистичке државе.