Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

125

МЕБУНАРОДНОПРАВНИ КОНТИНУИТЕТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

прело даље важности вишестраних конвенција за побеБене државе. Изузетно, у Мировном уговору са Јапаном од 8. септембра 1951. изричито je наглашено да ће се и дал>е примењивати вишестрани споразуми и у тој ■евреи Јапан je појединачно набројао који су то споразуми. Никакав noceбан поступал није увоБен за даљу примену вишестраних споразума, чији су потписшщи Краљевина Југославија с једпе стране, и с друге, нека од држава с којима je она била у ратном стању (Италија, Мађарска, Бутарска односно Јапан). То важи и за Аустрију. Поступал око поыовног увођења у живот ових споразума са Немачком мало je другојачији. Пракса je, да у већини случајева, обе немачке државе, преко депозитара вишестраних споразума, траже сагласност од других земаља-потписница вишестраних конвенцнја да се одговарајуће конвендије које су биле привремено суспендоване за време рата 1939—1945. поново примењују. Одговор Југославше на ове захтеве до сада je био увел позитиван. Б) Уговори и обавезе Краљевине Србије и Кра/ъевине Црне Горе. За проучавање меБународноправыог континуитета југословенске државе, нужно je оеврнути се посебно и на уговоре и обавезе које су имале пре првог светског рата Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора. Ово из разлога, што je један део тих уговора, односно обавеза после првог светског рата прешао на Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно Jyroславију ( l 9), па су посредством ње преузети од ФНРЈ после другог светског рата. Сви уговори и обавезе Краљевине Србије, односно финансијске обавезе Краљевине Црне Горе, уколико су изричито преузети од стране Краљевине СХС, или се по неком другом основу међународног права то може закључити, у тој и толикој мери прешли су као обавеза и на ФНРЈ. Y уговорима после другог светског рата Југославија се позива на уговоре Краљевине Србнје или се исти укидају или замењују новим. Све оно што je речено за уговоре Краљевине Јутославије, може се поновити и за уговоре Крал>евине Србије. Навешћемо неке од тих уговора Краљевине Србије који су били важећи и после другог светског рата: Уговор о трговини са Швајдарском од 1907, Уговор о трговини и пловидби са САД од 2/14. октобра 1881, Конвенција о издавању криваца са САД од 12/25. октобра, Уговор о издавању криваца са В. Британијом од 23. новембра / 6. децембра 1900. итд. Дугови и зајмови Краљевине Србије и Крал>евине Црне Горе садржани су у лист предратних дугова уз Споразум о зајму између ФНРЈ и Међународне банке за обнову и развој од 1951. који смо напред поменули. Они имају исти статус као и остале финаисијске обавезе Крал>евине Југославије. То исто важи и за важност свих вишестраних конвенција и споразума, чији je потгшеник и Краљевина Србија.

(19) Види члан 12. Уговора између главных сила и удружених (САД, Британско царство, Француска, Италија и Јапан, с једне и Краљевине СХС, с друге- стране) од 10. септембра 1919, познат као тзв. Уговор о заштити мањина (Мартенс, НРГ, 3 éme série, t. XIII, р. 521); размена нота Краљевине СХС са савезничким и неутралним државама (Грчком, Шпанијом, Португалијом, Холандијом, Шведском, Норвешком, Швајцарском, Белгијом и Данском) о проширеньу важности трговинских уговора Краљевине Србије са овим земл>ама на целу територију СХС.