Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НЕКЕ ПРИМЈЕДБЕ УЗ ЧЛ.50. БЕЧКЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ПРАВУ МЕЂУНАРОДНИХ УГОВОРА

Бечка конвенција о праву међународних уговора (даље у тексту/: Конвенција) (*) одређује у свом чл. 50: „ Корупција представншса државе Ако je пристанак државе да буде везана уговором добивен корумпирањем њезина представншса непосредним или посредним дјеловањем неке друге државе која je судјеловала у преговорима,. држава се може позвати на ову корупдију која чини ншптавим њезин пристанак да буде везана уговором”. Појам и ријеч корупција ( 2 ) јављају се у пракси и доктрини ( 3 ) међународног права размјерно врло ријетко, свакако далеко рјеђе од појмова, сила, превара, пријетња силом, мијешање у унутрашње послове других држава, итд. Такођер се смије тврдити да се појам корупција сусреће чешће у унутрашњим правним порецима ( 4 ) него у међународном праву. Чини се да су разлози томе прилично јасни и разумливи. Међународно право je скуп правних правила која првенствено вриједе међу држава. Оне у својим политичким односима, као што je добро познато, нису имуне од понашања ко je се може довести у везу с појмом корупције ( 5 ). Државе, нпр., улазе у рат на страни оних сила које јој то учествовање награђују, у случају побједе, наравно, територијалним проширењима на рачун поражених ( e ). Државе, такођер, дају једна другој

(i) Бечка конвенција о праву међународних уговора потписана je 23. 5. 1969. Југославија je ту Конвенцију ратифидирала; објављена je у Сл. л. 30/1972.

(“) Појам корупција није дефиниран у Конвенцији. Према томе се под корупцијом у Конвенцији има разумијевати оно што са опћенито и претежно под тим називом разумијева у свакодневном животу и у унутрашгьим правним порецима, найме сваковрсне злоупотребе службене дужности ради стицања материјалне користи. Корупција обухваћа подмићивање; оно je пасивпо (примање мита) и активно (давање мита).

(з) Y уцбенику Ј. Andrassy-a ријеч корупција јавља се само два пута; једаом у вези с чл. 50. Конвенције.

(4) Види чл. 325. и 326, КЗ.

(5) Види Иблер, Дипломатска хисторија, Загреб 1960, стр. 4.

(о) Примјер: тајни Лондонски уговор, потписан 26. 4. 1915, којим Италија бива награВена за напуштање својих дотадашњих савезника (Њемачке и Аустро-Угарске) и прелажеље на страну н.ених нспријатсља.