Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

132

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лодршке и против својих бољих увјерења, да би тиме за узврат добиле неку корист или предност. Но, све се то одиграва на пољу вањске политике, на полу политичких а не строго правних односа. Па и ту се ријеч корупција не јавља сувише често, јер методе које смо споменули напросто још спадају у практичну политику ( 7 ). МеБутим, кад je ријеч о меБународном праву, а посебно о склапању двостраних правних послова, меВународних уговора, представници држава нису, свакако не редовно, били особито погодни као објект корумпирања у смислу и садржају који предвиђа чл. 50. Конвенције. Кад су такви представници држава одабрани на одговарајући начин, они су редовно (бар у досадашњој хисторији) више тежили да се истакну својим патриотизмом, заслугама за своју државу, амибцијом да их хисторија забиљежи као спретне и успјепше државнике и дипломате него да себи прибаве недопуштену материјалну корист, и то на штету властите државе. А и вьихове су их, у највећем броју случајева сређене, а често и врло добре особне материјалне прилике чиниле теже доступнима жељи за недопуштеним матернјалним стицањем. Мисао да би их се могло корумпирати представљала je увреду не само за њих особно него иза њихове државе ( 8 ). Тим више што се претпоставља, и то претежно оправдано, да државе, односно њени надлежни органи, као опуномоћене представнике за воБење преговора у вези са склапањем меВународних уговора и с њиховим потпнсивањем, бирају особе позната и похвална живота, провјерене у гьиховом претходном раду и дјеловању. Претпоставља се да су то особе које су изнад просјечно лојалне према својој влади и држави. Не мйслимо тиме рећи да се усл>ед тога при преговорима и склапању меВународних уговора не јављају разноврсни притисци на представнике. Но ти притисци нису, у првом реду, а неготово не једино, уперени против самих представника, него против влада и држава, Ти су притисци суптилнији од корушцгје. Уцјене и прнјетње дио су погаВања, увјеравања и указивања на добре или лоше посљедице става једне или друге државе ко ja судјелује у преговорима. Не настоји се при том од представника неке државе исходити пристанак на уговор или на пеку његову одредбу корумпнрањем гьегове особе и давањем недопуштене протувриједности (мига) за став ксји се од тьега тражн. Чл. 50. Конвенције, меБутим, предвиВа случај да физичка особа, представник једне од држава-преговарача (које треба да постану државе-уговорнице) буде изравно или неизравно корумпиран од стране друге државе. Надаље, нети члан Конвешшје претпоставља да Be до склапања уговора доћи управо захваљујуВи околности да се представник прве држа-

О) Види Потемкин, Хпсторија днпломације, Трећи свезак, пријевод с руског оригинала, Загреб 1951 (издание Матице Хрватске), стр. 621. и сл. (Поступци и методе рада, организационе форме и техника сувремене дипломације).

(8) Управо зато je схватљиво да се случајеви корупције настоје сакритн што je дул>е могуће. Но и у случају када представници држава v својој активности не заступају изравно интересе својнх држава, него играју улогу посредника између трећих држава, њихово коруптно понашање, разумлашо, заслужује сваку осуду. Talleyrand je, представљајућн Француску, од цизоземског крал-а приликом одрећивања граница нзмеђу Низоземске и новостворене Белгије гтримио мито од десет тисућа фунти стер.шнга у злату. В. Потемкин, Хисторија дипломације, Први свезак, Загреб 1951, стр. 367.