Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

12

-АНАЛИ ПР ABHOF ФАКУЛТЕТА

наредба о привременим мјерама престаје важити. Y самој нареби о привременим мјерама Суд се није изријеком позвао на чл. 53. Статута. Барийца Англо-Ираниан je примјер назначивања привремених мјера у спору за који се Суд касније прогласио ненадлежним. II Пошто су приказани прецеденси поступка ■ пред Судом у одсутности једне од странака, размотрит ћемо поближе посљедњи примјер примјене чл. 53. судског Статута. Повод парници je настојање Иоланда да све више шири простор мора у којему би имао исклучиво право риболова. Исланд je своје узастопне мјере у том правду оправданно тиме да пучанство те земле живи поглавихо од риболова jep je сама земља неподесна за интензивштју полопривреду, а и иначе je сиромашна природним богатствима. С друге стране, простори Сјеверног Атлантика богати су рибом и зато, су од давнине рибари других земала ловили у дијеловима мора на које je Исланд желио протегнути своја исклучива права. Нарочито je риболов сусједне Велике Британије налазио ондје богату ловину, а и друге земље биле су заинтересиране нариболову у тим просторима. Од стране Велике Британије могло се тврдити да je нарочито заинтересирана за риболов у морима око британских отока с обзиром на потребе бројнога становништва за чију прехрану je земл>а у великој мјери упућена на увоз. Зато je британска влада сваки пут протестирала када би нека земља у том дијелу свијета (Норвешка, Данска с обзиром на риболов око оточја Faer Oer) проширила простор своје искључиве надлежности за риболов. Тако je дошло до спора с Исландом кадгод je влада те земле проширила исклучиви морски простор око Исланда. То се догодило први пут године 1952. када je Исланд проширио своје територнјално море од три на четири миле; године 1958. када je Исланд проширио своје унутарње воде повлачењем ранних црта од истакнутих точака копна односно оточића и гребена и одредио ширину територијалног мора са 12 мила. Y овој другој прилици дошло je до неколико инцидеыата, аш je коцачно дошло до споразума размјеном нота од И. 3. 1961. у којој je Велика Британија изјавила да ce не противи протезагьу територијалног мора на ширину од 12 мила, а Исланд допушта да рнбарски бродови под британском заставом лове рибу у одређеним просторима ватьске половице исландског територијалног мора_ Уједно je у споразум унесено да ће исландска влада и даље настојати да остварн заклучак исландског Парламента од године 1959. који се односи на проширење надежности за риболов у водама око Исланда, аш, ће сваку мјеру у том правду приопћити шест мјесеци унапрнјед британској влади; ако би се о томе породно спор, он ће се на захтјев једне или друге странке изнијети пред Међународни суд. Сличая споразум склопљен je и са Савезном Републиком Њемачком. Средином године 1971. исландска влада да\а je изјаву у којој наводи да престају важити споразуми од године 1961. и да ће се исландски риболовни појас проширити на 50 мила рачунајући од полазне дрте мјеродавне за одређивање ширине територијалног мора. Британска je влада просвје-