Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

148

АНАЛН ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ову праксу добровољног откупа кмехова уз помоћ Владе, санкционисао je најзад Босански сабор Законом од 13. јуна 1911. о давању зајмова за доброволно откупливање кметовских селишта у Босни и Херцеговини ( 53 ). По овом Закону, уколикс би се ага и кмет доброволно споразумјели о откупу, Влада je била обавезна да осигура откупну суму у виду зајма, чији рок отплате није смио бита краћи од 30 нити дужи од 50 година. Зајам се враћао у полутодшпгьим ануитетима. Поред убрзања откупа кметова, Бурпјанова адмпнистрација je предузела и друге мјере у циљу поболшања положаја селаштва. Пошто je начин одмјеравања десетине био скопчан са многим злоупотребама, а поред тога погодовао je конзервирању екстензивне полопривреде, то се сматрало, да се десетына мора замијенити модерним законом о земљарини. Међутим, оцјењивало се да „још нису прилике за ту реформу” ( и ). Ипак je 1905/6. године десетина претворена у „десетински паушал", што je био један прелазни стадиј између десетине и модерног землишног пореза. Паушалирањем десетине није промијењена суштпна пореза него само начин убирања. Умјесто да се десетина процјењује и мијења сваке године, новим системом одреЁена je просјечна десетина или десетински паушал за десет година који ће се давати са једног землишта или једке парцеле. Тиме су онемогућене злоупотребе и стадии сукоби између десетара и сељака. Забиљежено je да су селаци када je уведено паушалираље десетине, тукди, бацали у воду или спаливали лутке од сламе, које су представлале последив процјенителе С 55 ). Овом реформом селак je подстакнут на интензивно привређивање, па je његов положа] у сваком погледу олакшан и поболтан. Y области шумског посједа, односи су остали скоро потпуно несреБени. Продором индустрије и капиталистичке експлоатације веома je порасла вриједност шумског посједа. Три стране, држава, ага и селак, настоје захватити што више шума. По османском закону из 1869. године, сеоско становништво се могло слободно служити државном шумом за своје кућне потребе и за продају горивог дрвета и грађе у граду. Потребама села служиле су и простране општинске шуме. Аустро-угарска власт je, међутим, лишила селаке сервнтутскнх права на државним шумама. Поред тога, приликом уво Вења катастра, власт je знатно сузи\а грашще општинскнх шума. На исти начин држава je стегла границе сеосккх испаша и необрађених ледина (мевата). Захвалујући захватагьу општинских испаша и шума (тзв. мера и балталика) ерарни посједи су обухватили преко једне половине укупне поврпшые земле ( 56 ). То je довело до бројних шумских прекршаја који су строго кажњавани глобом или присилним радом. Незадоволство селака због одузимања општинских шума било je тако велико, да je и сама Земалска влада заклучила, да ншпта није „тако прешно”

(аз) Гласник закона и наредаба за БиХ, XIX/1911, стр. 171—179 (54) Извјештај с управы БиХ 1906, стр. 388.

(55) Dr Н. Lanter, Die fakultative Kmetenablösung in Bosnien und der Herzegowina, Oesterreichische Rundschau, XXVI/1911, Heft 1, 1. X 1911, стр. 8.

(5ß) A. Бабић, Босанско село кроз xucropujy, стр. 146—147.