Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

147

РЕГУЛИСАЊЕ АГРАРНЫХ ОДНОСА Y БИХ 1878—1914. ГОД.

друге колонисте, не само ради колонизације Босне него и као прим ј ер и подстицај босанском сељаку, да брже прихвата нове методе у пољопривреди ( 48 ). Међутим, све ове мјере биле су испод стварних потреба босанског сељака који je у огромној већини вегетирао на ивици егзистенцијалног минимума. Калајев наследник на положају зајсдничког министра финансија, Иштван Буријан je у првим иступима изјавио да не мисли много одступати од политике свог претходннка. На приговоре у Делегацијама, да je аграрно питање основни узрок немира и несигурностп, па према томе разлог и оправдање окупације Босне и Херцеговине, Буријан je одговарао, да je то истовремено тачно и није тачно. По њему, узрок немира je у рђавој примјени закона, а не у самом закону, у злоупотреби права од стране ага и бегова, а не у самом њиховом праву. Задатак je аустро-угарске управе, према томе, да штити подједнако и господара земл>е и кмета и спријечи њихову обострану злоупотребу аграриог правног односа. По Буријановој оцјени то je управо постигнуто. Заштићен je кмет, а и бег, што истовремено значи да je и ограничен. Међутим, закон ска права бегова не могу се окрњити. Радикално ослобоВење кметова не може се спровести, јер захтнјева огромне суме, 200 —300 милиона круна које земља није у стању обезбиједити ( 4Э ). Према томе, Владина аграрна политика састојаће се и дал>е у благонаклоном ставу и помоћи при добровольном и постепеном откупу кметова. Примиј етна je тенденција Буријанове управе да зајмовима од Земаљске банке повећа доброволен откуп кметова. За вријеме Калајевог режима удио земаљских зајмова у укупној суми откупа био je незнатан. Већину средстава обезбијеђивали су сами сељаци или уз помоћ других јавних и приватних извора. Већ прве године своје управе Буријан je више него удвостручио суму земаљских зајмова кметовима за откуп. Док je Земаљска банка 1903. партидипирала у укупној суми откупа са свега 44.560 круна, тај износ се 1904. повећао на 104.374 круне (^ 0 ). Од 1907. највећи дио откупне суме обезбјеђује Земаљска банка својим зајмовима. Те године откупиле су се 1354 кметске породгще за укупну суму од 1,554.909 круна. Од тога Земаљска банка je обезбиједила 841.780, сами сељаци 547.375, а 165.754 круне отпада на остале изворе ( 51 ), И сљедеће, 1908. године Земаљска банка je обезбиједила за откуп 880,442 круне, према 497.494 самог сељачког и 190.367 друтог капитала ( б2 ).

(48) Фердо Хауптман, Регулисањс земљишног посједа у БиХ и понеци насељавања странах се/ьака у доба аустро-угарске владавине, Годшшьак Друштва историчара БиХ, XVI/1965, стр. 151—171.

(49) Енвер Реџић, Прилози националном патању, Сарајево 1963, стр. 40. Y неким домаИим круговима тврдило се да je укупна вриједност кметовске земл>е и припадајућих беглучких шума 160 мњ\иона круна. Велики дио те суме влада je могла обезбиједити jep je за изградњу стратегијске источне жељезнице издала 100 милиона круна. (Српска ријеч, бр. 61, 1/14. V 1905).

(50) Извјештај о ynpaeu БиХ 1906, стр. 51

(51) Извјештај о ynpaeu БиХ 1908, стр. 13,

(52) Нзвјегитај о ynpaeu БиХ 1909, стр. 15,