Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

174

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТА

организације, тако да се доводи у питанье значење одре даба о награђиванж према раду и укидању експлоатације; • радничка класа или хрудбеници града и села или радници, сељаци и интелигенциј a чија je држава, према констатацијама устава, нису стекли правни субјективитет, веђ комунистичке и радничке партије, синдикалне и друге друштвене организације, изричито наглашавање авангардног карактера и премоћи ових организација схавља знак питања иза одредаба и о суверености радног народа или народа и о правној и полихичкој једнакости људи у социјализму. Противречности идејнополитичких ставова изражене у одредбама устава које конституишу нове елементе правног система социјалистичких земаља Европе, очигледне су и запажају се површним читањем текстова устава. НеусклаВеност садржине ових нових елемената подстиче на размишљање о основаности става да je настанком и развојем уставности социјализма својина остала основни институт правног система и основ суггротности политичког система као и у претходном буржоаском друштву. Ma колико да je уочл>иво да су друштвена својина и осталн елементи новина социјалистичког правног система, неусклаВеност садржине одредаба којима су они регулисани стара je појава, законитост развоја уставности уопште. Приватна својина и правна једнакост људи као основни институт и начело буржоаског правног поретка у првој етапи развоја уставности представљају неусклаБене елементе, а истовремено и темеље буржоаског друштва до краја првог светског рата. Зато се чини да има основа да се постави питагье, да ли су државна својина као облик друштвене својине и награВивање према раду као битан елемент садржине појма правне једнакости људи у социјализму основни институт и начело његовог правног поретка нужно и законито неусклаВеын? На жалост, одговор правне науке не може да буде ни одречан, ни потврдан. Како је већ напред речено, правки метод има могућности да констатује наведену неусклаВеност, а узроке треба да објасне друге друштвене науке. МеВутим, сама констатапија може да буде основ за претпоставку о одреВеном стану друштвених и политичких односа. Човек, држава, партија, синднкати и друге друштвене организације као субјекти права са становишта правне науке, у таквом су меВусобном односу и у односу према друштву да очигледно превласт има држава и нарочито политичке партије. Правки метод очигледно показује да иистигуциоыализовагье и начин вршења државне власти, преузети из буржоаског државноправног поретка, условљавају недограђеност механизма који треба да обезбеди сувереност радног народа и друштвену својииу. Велики број овлашћења државе проширио je облает јавног, „државног” права, а човек, као појединац, није истовремено стинао нове могућности за остваривање правног ни политичког субјективитета. Другим речима, човек није стекао нове слободе и права, што није изменило садржински ни елементе правне одговорности, пре света, политичке одговорности државних органа. Зато се поставка питање: да ли има више основа упоредноправно разматрање положа ja и улоге човека у социјализму поставнти у теоријски оквир који би се означио као правна п политичка неједнакост људи у со-