Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

века у њима. Посебно, анализа садржине уставних одредби које регулшпу иапред наведене односе, полазећи од одређених теоријских поставки, омојућава да се сазнају идејнополитички ставови владајућнх снага о положају и улози човека у друшхву. Поред тога, ова анализа донекле омогуЂава сазнање о различи измеВу правом постављених и реалних могућно-сти ко je човек и институције имају у политици и другим друштвеним делатностима. Зато je могуће правним методом позитивноправно одредити појам правые и полптичке једнакости људи у социјализму и показати значај политичке једнакости за постављање зависыог односа државе од друштва и заштиту правом одређеног положаја и улоге човека у друштву. ПолазеЬи од теоријског одреВења правые и политпчке једнакости, ca схановитпта правые науке, егзегеза одговарајућих правних норми пружа могућност сазнагьа о нормативном поретку, о томе шта „треба” да се оствари понашањем одговарајућих субјеката. То сазнање истовремено показује идејну оријентацију владајућих снага и њихову доследност у остваривању постављених цпљева друштвеног развоја. Зато je очигледно непотпуност -сазнања о положају и улози човека у социјализму до којих се може доћи упоредноправном анализом. Без обзира на ову констатацију, вредни су пажње и овакви резултати истраживања; они показују идејнополитичке ставове владајућих снага о положају и улози човека у друштву, о односу друштва и државе. Садржина устава социјалистичких земаља показује да je у содијалистичким државама Европе настао низ значајних промена, како односа у друштвеним заједницама ових држава, тако и у њиховом субјективитету у међународном праву. Садржина одредаба устава указује на постојање нових елемената који су значајни не само са становишта одреВења положаја и улоге у друштву човека и државе него и природе субјективитета државе и других организација. Сазнање о новим својствима субјективитета човека и државе подразумева претходно сазнање и о својствима политичких организација и других субјеката које устави предвиђају као носиоде суверености или друштвене снаге чији je репрезентант држава. Методолошке тешкоће и опасности од површности и нетачности сазнања, условљене су управо противречностима садржине ових нових елемената. Правый метод показује да се социјалистички правый системы заснивају на: друштвеној својини или општенародној имовини, битној претпоставци правые једнакости луди и новог положаја и улоге човека у друштву; награВивању према раду и укидању експлоатадије као основном начелу правног поретка које je неодвојиво од претходног елемента; суверености радног народа или народа ко ja се остварује непосредно референдумом или представљањем у законодавним органима као највишим органима државне власти. Истовремено, правый метод открива да: друштвена или општенародка својнна поставлена je углавном, сем Устава Југославије, као државна својина, институт јавног права који изричито наглашава и институдионализује домннацнју и моыопол државне

173

МЕХОДОЛОШКЕ ТЕШКОКЕ ОДРЕБЕЊА ПРАВЫЕ И ПОЛИТИЧКЕ ЈЕДНАКОСТИ