Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

180

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

која могу да буду од значаја за појмовно одреВивање и проучавање демократизације сполне политике, схваћене као дијалектички друштвени прочее, пре свега у светлу концептуалног приступа подруштвљењу спољне политике у Југославији и релевантних одредаба Нацрта ( 2 ). При томе, треба нмати у виду и то да се у текућој терминологии, као и у политиколошким и правним делима, користе разни изрази (на прњмер: креирање сполне политике, демократизација воВења вањских послова, подруштвљење спољнополитичких делатности) ( 3 ). Ови изрази захтевају не само ближе правно него и социолошко-потштичко одреВење у изучавању и праћењу правних и посебно међународноправних видова, одвијање процеса демократизације сполне политике у нашој земљи, поготову њеног реалног остваривања као проглашеног друштвеног циља који треба да се оживотвори у друштвеној стварности. Y оваквом приступу демократизации сполне политике, пошто je реч о друштвеном кретању, односима и делатностима у једној сотшјалистичкој земли, неопходно je да се води рачуна; а) о конкретним условима и особеностима развоја социјализма у Југославији; б) о фундаменхалним и начелним ставовима марксистичке теоријске мисли, посебно од дела и праксе њеннх оснивача. Њихово теоријско дело и пракса, найме, и поред свих коренитих преображаја и нових тенденција развоја у савременом свету и посебно у содијализму, пружају основу и за доношетье вредносних судова о теорији и пракси социјализма, иако не исклучују различита тумачења и разлике, па и размимоилажења у схватању демократизације сполне политике унутар једне социјалистичке земле и у меВународним односима уопште, као што то искуство развоја савременог социјализма убедливо показује. 2. Оснивачи марксизма из општепознатих разлога нису јединствено и деловито обрадили теорију меВународних односа. Међутим, у свои теоријском опусу, једнако као и у практнчној делатности, поставили су и изучавали како теоријске аспекте тако и врло конкретна, понекад и на изглед „ситна" питана меВународних односа. Све ово служило им je као повод за теоријска уопштавања и заузимање ставова од важности за општу праксу меВународног радничког покрета, као и за доношење вредносних судова са становкшта националне и светске прогресивне друштвене функције радничке класе. Ови судови релевантни су и за савремену доктрину меВународног права и поготову марксистичку теорију меВународних односа ( 4 ).

(2) Није случајност, према томе, иако ннје уобнчајено да социјалнстичкн устава садрже овакву врсту одредаба, пгго je у Нэдрт укл,учена и ова форму лација: „Друштвено-економски и политички систем и другн односи који су утарВени овим Уставом усыерени су на пропшрење услова за дал>и развитак социјалистччког друштва, за превазгиажење његобпх противречности ..." (Нацрт Устава СФРЈ, Уводни део, Основна начела под IX, ст. 1. Подвуг.ао А. М.).

(з) Вид.: Магарашевић, Међународно право и меЬународнн односи I, Нови Сад 1968, стр, 175—176; Пађен-Бакотић, цит. дело у бел. 1, стр. 20; Рибичич, Основы и тежње спол>не политике Југославије, Борба, 4. маја 1973, стр. 12 и Међународна политика, 554 (1973).

0) Вид.: Милошевић, Марксово и Енгелсово схватање међународних односа и његов значај за савремене међународне односе (Правни факултет у Београду докторска дпеертацнја), Бсоград, марта 1971.