Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

181

О ДЕМОКРАТИЗАЦИИ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ ¥ ЈУГОСЛАВИЈИ

а) Суштину опште и класно-прогресивне друшхвене улоге спољне политике Маркс je нарочито упечатљнво одредио у Инаугуралној адреси Међународног радничког удружења од 1864. године, која се с правом и често наводи као Credo и руководство за политичку акдију пролетариата, пре свега као негација у теорији и друштвеној пракси спол>не политике буржоазије. Већ у условима капитализма то je тежиште Марксове мисли у Инаугуралној адреси борба за демократизацију и демократско остваривање спољне политике чини саставыи и неодвојиви чинплац опште и универзалне борбе за ослобођење радничке класе у националним и светским размерами; нужно je да пролетариат, већ у тим условима, води своју самосталну, на новим класним и политичким, чак и етичким основана и начелима засновану сподну политику, да се политичком акдијом супротставља назадним испољавањима спољне политике владајућих класа у властитој држави и у свету, као и да радничка класа „сама овлада тајнама мебународне политике” ( 5 ). б) Y концептуалном приступу оснивача марксизма опредељењу општедруштвене и класне улоге спољне политике не мање значајан конститутиван елеменат чинило je схватање да она треба да буде теоријски и у друштвеној пракси израз демократије и путем остварења слободе, самоопредељења и равноправности држава и народа, негација не само класног него и сваког националног угњетавања. И данас, je актуелна теза, коју je Енгелс заступао бурне и револуционарне 1848. године, да „Немачка чини себе у тој мери слободном у којој суседпе народе оставља слободним”, односно да je „успостављање демократске Пољеке први предуслов успостављања демократске Немачке”. Маркс je, заправо, уопштио ово сазнање о друштвено-прогресивној функцији спољне политике пролетариата у 1870. годнни, када je формулисао добро познату мисао: „Народ који угњетава друге народе кује своје властите ланце”. Нимало случајно, у новим мебународним околностима стварања прве социјалистичке државе, и Легьин се позивао на ову Марксову мисао као теоријску поставку и руководство за акдију унутар содијалистичке државе и у њеним мебународним односима (« ). ц) Битан елеменат марксистичког поимања демократизације и демократског остваривања спољне политике чини и схватагье да су друштвена улога и циљеви спољне политике држава, у њиховом својству основних учесника и носилаца економских, политичких и других делатности у меЬународним односима, повезани и преовлађујући произвол њихове друшштвено-економске структуре и посебно политичког уређења, да су појавни

(5) Поближе: Магарашевић, О демократизацији спољне политике, нав. у бел. 1, стр. 201—202. У излагању које непосредно следи коришћен je и текст уводних разматрања тог рада, прилагођен предмету овог чланка.

(ö) Вид. за појединости* Милошевић, цит. дело у бел. 3, особито стр. 41, 44—49 ,63 и сл. О значају државних и националних различитости и особености после успостав.л>ања диктатуре пролетариата: Лењнн, Дечја болеет „левичарства” у комунизму, Изабрана дела, том 11, кн»ига прва, Београд 1950, особито стр. 319—320. Поближе о спољнополитичкој пракси РСФСР. Историја дипломатије, у ред. Потемкина, Београд 1951, стр. 106—110; Duroselle, Histoire diplomatique de 1919 à nos jours, Paris 1962, стр. 38—55; Чичерин, Чланци и говори о питањима међународне политикц Београд 1967, стр. 143—146, 171—178.