Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЈЕДНАКОСТ И РАВНОПРАВНОСТ ДРЖАВА У МЕЂУНАРОДНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

1. Y време када се Европа спрема да закорачи у ново доба у којем Ёе односи између држава почивати и развијати се на давно прихваЁеним,„ али често мимоилаженим начелима, која су свој модерни израз добила у Поведи YH, поново оживљавају расправе о садржини тих начела, или бар неких од њих. То je разумдиво ако се има у виду, с једне стране, да су сва правила међународног права компромис опречних схватана и да због тога нису од свих искрено примењивана, а, с друге стране, да je развој друштва цревазишао многа предвиђања и ставио на дневни ред некад занемариване видове старих проблема. Тако je било и са начелима садржаним у Поведи YH, којима нико није оспоравао обавезност за све веЁи број чланова Уједињених нација, па има и оних којн са озбидним разлозима сматрају да су она обавезна и за нечлакове те Организације. Најважнија од њих, чије je поштовање conditio sine qua non данашње међународне заједнице, морала су чак да буду поново потврђена у Декларадији начела међународног права о пријатедским односима и сарадњи држава у складу са Поведом, коју je усвојила Генерална скупштина YH четврт века после оснивања YjeAHH>eHHx нација ( х ). Припреме за конференцију о европској безбедности показују да ова начела треба да буду и практично применена у односима између европских држава, што Ёе бити несумњив допринос не само унапреЁену односа на старом континенту већ и свету уопште. Југословени имају пуно разлога да буду горди на признање важности начела за која су се залагали скоро две деценије и која су тада називана начелима коегзистенцнје. И то не само на политичном већ и на правном терену. Тек ће будуће генерације боде сагледати и оценити пионирску улогу коју су одиграли у том мукотрпном послу како светско YAPYжeњe за међународно право {lnternational Law Association) тако и Југословенско удружење за међународно право, односно југо словенски интернационалисти. Историји припада податак, да je само после три године од свога обнавдана Југословенско удружење за међународно право успело да се на дневном реду 47. конференције Удружена за међународно право, одржане 1956. у Дубровнику, иаЁе и питане правних ви-

(1) Усвојепа 24. октобра 1970. резолудијом бр. 2625 (XXV). Assemblée générale, Docuraents officiels: vingtcinquième session, Supplément No 28 (A/8028), p. 131 et suiv.