Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

202

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дова мирољубиве коегзистенције ( 2 ). Био je то велики успех у време хладыога рата и стога je било потребно join неколико година упорног рада југословенских правника, известиоца професора Милоша Радојковића ( 3 ) и читавог да се ово питање наБе на дневном реду најпшре светске органнзације Уједињених нација (1962). Историчари меБународних односа ће испитивати колико je ово допринело попуштању у меБународним односима, или, пак, било омогућено постигнутим побољшањем у односима измеБу држава. За нас je најважније да je створена солидна основа, и правка и политичка, за садаьье и будуће међународне односе. То не значи да су у питању увек нова начела. Напротив, највећим делом напори су усмерени на поштоваше часто грубо кршених начела која су била признавана још у неорганизованој меБународној заједници, алии данас задржавају свој значај. Тиме ce олакшава поборнндима њиховог поштовања јер постоји велика уздржаност према свему што личи на ново. Тако je било и ca начелима коегзистенције, која су у почетку проглашавана за пропагандни маневар па их je и Генералка скупштина YH (1961) назвала начелима меБународног права. Колико год то изгледало као разводњавање, добро je што су овим призната и као нравно обавезна за све чланове међународне заједнице ( ä ). Такав je случај, на пример, ca началом једнакости, ко je има свој извор у неким основним постулатнма меБуиародног права, често сврставаним у категорију тзв. основних права и дужности држава. 2. Настало у пракси држава и развијано у доктрини, нарочито школе природног права, ово начело je нашло видно место не само у политичким већ и правним документима, посебно онима којима су стваране меБународне организације и који су постали њихови устави. Док га Пакт Друштва народа изричито не помшье, дотле Декларанта о општој безбедности, усвојена на Московској конференцији шефова држава и влада великих сила, говори о потреби стварања опште меБународне организације, „засноване на начелу суверене једнакости свих мирољубивих држава” ( 5 ). Та формула je преузета у нацрт Повеље YH који су израдиле вершке силе, с тим што je реч о мирољубнвим нацијама а не државама. На оснивачкој конференцији YH у Сан Франциску овај предлог je наишао на оштру критику, нарочито малнх и средњих држава. МеБутим, нацрт je усвојен ca малом изменом, тј. уместо мирољубивих нација помшьу се чланови УН. Тако je у члану 2, т. 1. истакнуто да „Организација почива на начелу суверене једнакости свих њених чланова”. У једном другачијем склону то je поновљено у члану 78. Повеле. Наравно, како

(2) М. Бартош, Правни аспегст мирне активне коегзистенције држава, Југословенска ревија за меЬународно право, 1955, бр. 3, стр. 321—335.

(з) Објављени у званичннм документима ИЛА и Југослоеенској рев щи за меЬународно право: L’aspect juridique de la coexistence pacifique active, 1958, No 1, pp. 13—29; La coexistence, 1960, No 2, pp. 205—216; La codification des principes de la coexistence pacifique, 1962, No 2, pp. 161—185; Les principes ou règles juridiques de la coexistence pacifique devant l'lnternational Law Association, 1964, No, 1, pp. I—ll.

(4) M. Радојковић, La codification des principes de la coexistence pacifique, p. 166.

(5) Усвојена 30. октобра 1943. Уједињене нације. Збирка докумената 1941 — 1945, друго издахье, Београд 1947, стр. 15.