Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

106

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

човеку тј. радничкој класи. Савезно веће, засновано на делегатском систему, суштински мења структуру власти, повезује самоуправна структуре и усклађује њихове интересе. Није ли онда баш то тело најпозваније и за економске односе са иностранством? Још једна примедба у односу на надлежност; на основу чл. 259. тач. э. Нацрта устава, Веђе република и покрајина „одлучује о заклучивању међународних уговора који захтевају доношење нових или измену важећих републичких и покрајинских закона, или из којих проистичу посебне обавезе за једну или више република. или аутономних покрајина”. Иста та надлежност планом 251. поверена je републичким, односно, покрајинским скупштинахма. Из постојеће стилизације није јасно да ли се ради о паралелној надлежности, што може имахи лоших последица и паралисати рад, или пак, да ли се Веће република и покрајина појавлује као другостепени орган, што опет доводи у питање принципијелне поставке Нацрта устава о улози овог органа. Још један моменат вала имати у виду када je реч о изградњи и планирагьу сполне политике. Дубоке промене које су се однграле у међународној заједници последних деценија, развој комуникација, пропшрење подручја сполне политике имало je за после диду и значајне промене у традиционалној техници дипломатије. Поред класичне дипломатије, која данас захтева високу стручност по појединим секторима активности, све значајнију улогу има мултилатерална дипломатија и дипломатија на врху. Динамизам савременог живота захтева континуирану делатност, брзе акције и тренутне одлуке. Наше сопствено искуство нам потврђује да су понекад унутрашње слабости и неуспеси биле резултат наше неопремлености за непосредно реаговагье и прилагођавање измењеним условима у међународној заједници. Питање да ли представшгчка тела могу у целости одговорити овим захтевима je питање о коме су исписане, у новије време, стотине страница из пера најпознатијих стручњака уставног и међународног права. И поред огппте желе за јавношћу и демократском контролом вођењу сполне политике тајна дипломатија није потпуно ишчезла из савременог живота. Пронаћи баланс између легалног права представничких тела да буду у потпуности обавештени о међународним потезима и обавезе непосредних носилаца сполно-полипгчке делатности да очувају дискревдгју, која може да буде услов -успеха, није једноставан задатак. Све то наводи на помисао да би, можда, било корисно јасније разлучити у Нацрту устава дугорочне сполно-полптичке цилеве, од краткорочних подухвата који захтевају доношење одлуке, и предвндети за ове последње једн-у еластичнију технику и механизам, уз веома јасно поставлену одговорност органа који би био надлежан. Председништво СФРЈ било би можда зато најподесније тело. Као што je већ раније нстакнуто, подручје сполне политике последних деценија знатно je проширено. Светском разменом добара, научних и културних достигнућа, тоталном угрожеиошћу пред опасношћу од рата, срушене су и последње нлузије о нацйоналним резерватима. Нема питања ни активности које није ггревазишло националне границе. О тим околностима аутори нацрта Устава водили су дужну пажњу. У глави VIII уводног дела истакнуто je да ће се СФРЈ заложите за свестрану међународну са-