Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

105

ПОЛОЖАТ ЈУГОСЛАВИЈЕ Y МЕБУНАРОДНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

словенска заједница испољава као нов тип федерације деже у измењеној класној структури власти, у начину изградње политике и механизма контроле. ; Федерација, на основу чл. 253, обезбеВује независност и територијалну целокутшост Југославије и штити њен суверенитет у меВународним односима; одлучује о рату и миру, утврђује политику меВународних односа и стара се о њеном спровођењу, одржава политичке, економске и друге односе са државама и меВународним организацијама, закључује, ратификује и обезбеђује извршење међународних уговора. Федерација ce појављује као искључиви заштитник држављана СФРЈ и домаћих opra нпзација у иностранству. Механизам спољне политике поставлен je у троуглу: Скупштина СФРЈ Председништво СФРЈ Савезно извршно веће. Скупштини je поверена улога креатора сполне политике, прва и последња реч у преузимању међународних обавеза, a Председништву функција представлања земље у иностранству и иницијативна функција, кроз право да разматра стање у области спољне политике и предлаже претресање одреБених питана од стране Скушптине. Само у изузетним случајевима, уколико Скупштина није у могућности да се састане, поверено му je право одлучиватьа у области спољне политике, али само у погледу утврВивања непосредне ратне опасности и проглашења ратног стања. СИВ-у je поверена контролна функдија кроз обавезу праћења процеса реализације политике и подношена извештаја Скупштини. СИВ има такоЬе право, па и обавезу, да подноси конкретне предлоге у вези регулисања меВународних односа наше земље. Коначно поверена му je и ратификација меВународних уговора који не спадају у надлежност Скупштиие. Међутим, на том плану, механизма спољне политике, Нацрт устава садржи извесних неусклађености, празнина па и дилема. Скупштина СФРЈ, на основу чл. 256, утврВује сполну политику и међународне односе Југославије са другим землама. Та укупна надлежност подељена je измеВу Савезног већа и Већа република. Савезном већу поверено je, држећи се строго текста нацрта, политички вид спољне политике и међународних односа, док je Већу република, на основу чл. 259, поверено утврВиване политике „спољнотрговинског промета, кредитних и других економских односа с иностранством”. Оваквом решењу могао би се ставити приговор у двоструком правду: пре свега изграВивање сполне политике je изузетно сложен посао; сполно политичке одлуке су резултат изукрштаности, узајамног утицаја и политичких, идеолошких, економских, социјалних, културних и низа других момената. Економски моменти представлају, као што je опште познато, најснажније оруВе савремене меВународне политике. То несумњиво указује на потребу да целокупно подручје спољне политике буде објединено и поверено једном скупштинском телу. Друга примедба везана je за суштинско питање нашег система. Промене у политичкој и економској сфери, које су управо у току, имају за пил доследно спровоВење самоуправлања, тј. да се битне функције у одлучивању средствима и пословима из области економије повере радном