Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4. Издвајање OOYP. Y вези ca издвајањем OOYP мислим да постоји иста дилема као и по питању права на оспоравање организована OOYP. Сасвим je логично да радници једне OOYP, која се на основу самоуправног споразума о удруживању, заједно ca другим OOYP, удружила у радну организацију, имају право да се издвоје из састава те радые организације, да се конституишу као похпуно самостална организација или да се новим самоуправним споразумом „укључе” у неку другу радну организацију, Поставља се салю питање да ли се ово издвајагве може извршити „на штету” других делова постојеће радне организације. Желим да подсетим да су према Амандману XXI (тач. 2. ст. 4) приликом издвајања једне OOYP морала бити поштоваыа права радних људи у другим деловима те организације, одређена права и интереси радне организаднје као целине и раније преузете међусобне обавезе. Наведени закон у члану 64. став 1. садржи готово идентичну одредбу, а у ставу 3. истог члана прописује да суд „ако утврди да постоји повреда права, интереса или обавеза, донеће одлуку да се те повреде отклоне, а ако се оне не могу отклонила да je одлука о издвајању основне оргакизације из састава радне организације ништава”. Имам утисак да Пацрт YcTaßa у члану 38. овом нитању прилази на знатно измењени начин. Он као једно од осыовних питана поставља питање новације раније преузетих обавеза према деловима радне организације и радној организацији у целини, као и питање накнаде штете. Међутим, треба нмати у виду да се овде може радити салю о споразумној ревизији ранијих међусобних односа, а да je пут до те ревизије дуг и питагье je да ли ће до новог споразума дођи. Не види се јасно да ли започињање преговора, па и започињање евентуалног спора пред судом (арбитражом) повлачи за собом одлагање одлуке о издвајању или не. Обавеза накнаде штете из става 2. овог члана такође не пружа довољно гарантија осталим деловима радне организације и радној организации у целини. Познато je из праксе да се доста често одлука за издвајање доноси од стране оних OOYP које поседују савремену опрему, технологију, посебан положај на тржишту и сл., а те погодности су стекле великим одрицанима и доприносима других делова радне организације. Штете које би се могле њиховим издвајанем нанети радној организации не могу се увек проценити, па ни увек накнадити. Осим тога и у овом случају се поставља питање да ли покретагье спора за накнаду штете садржи (бар имплицитно) и неку врсту суспензије одлуке о издвајању тужене OOYP? Пада у очи и то да je у ставу 3. члана 38. Нацрта одређено да „основна организација удруженог рада не може се издвојити из радне организације ако би то, противно општем интересу (подвукао 3. А.), довело до битног отежавања рада или онемогућавања рада у другим основном организацијама удруженог рада у саставу те организације”. Не знам да ли ово треба да значи да се одредба овог става односи само ria случај ако je издвајање OOYP противно интересу друштвене заједнице или се то односи и на интересе делова или целине радне организације? Из стилизације ове одредбе би се могао извући закључак да се ради о интересу друштвене заједнице.

111

НЕКА ПИТАЊА Y ВЕЗИ CA СТАТУСОМ OOYP-a