Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

110

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je предвиђено да се организована или издвајање OOYP не може извршити ако се тиме вређају права радыих луди у другим деловима исте радне органнзације или „интереси и права те организације као целине који произлазе из међузависности у раду или заједничког рада удруженим средствима, као ни једнострано мењати међусобне обавезе”. Закон о конституисању и упису у судски регнстар организација удруженог рада у плану лB. став 1. поставка идентичне услове, односно идентична ограничена за организовање OOYP, предвиђајући и пред којим се органом може повести поступай за оспоравање права на организовање OOYP. Нацрт YcTasa СФРЈ у члану 37, став 1, изричито предвиђа да „одлуку о органнзовању основне оргамизације удруженог рада могу оспорити радници других делова радне организације ако сматрају да не постоје услови за организовање основне организације удруженог рада”. С тим у вези треоа одмах приметнти да Нацрт, када у члану 36. став 1. говори о условима за организовање основних организација удруженог рада, не поминье нигде више сметње предвиВене Амандманом XXI и наведеним законом. С обзиром на то у пракси (а и у правној теорији) може се појавити дилема да ли то значи да права радника у другим деловима радне организације, интереси и права радне организације као целине, већ раније преузете обавезе и сл. више не представљају никакву сметтьу за организовагье једне OOYP? Уверен сам да редактори Нацрта то нису желели, али се такав утисак може стећи с обзиро,м на непостојање одговарајуће одредбе. Због тога сматрам да у одредбу плана 37. став 1. Нацрга Устава треба унети органичење из Амандмана XXI кад je реч о организовању OOYT. Доста je интересантна и одредба става 2. плана 37. Нацрта. Из гье проистиче да je, ако je оспоравање права на органнзовање OOYP благовремено извршено, таква OOYP условно основана док надуежни суд не донесе о томе одлуку. Y овом периоду OOYP представља неку зрсту специфичног nasciturus-a. Мислим да je овакво решење добро, да je потребно иризнати таквом делу радне организације легитимацију за воВење спора, јер ће на тај начин боље и потпуније моћи да остварује своја самоуправна права. 3. Својство правног лица. Раније наведеним законом, а сада и Нацртом (план 48. став 1) отклонена je Дилема око тога да ли OOYP треба да имају својство правног лица или не. Наиме, наведеном одредбом Нацрта предвнђено je да су основне организације удруженог рада „нравна лица са правима, обавезама и одговорностима којн им прнпадају на основу устава, покрајинског уставног закона, закона и самоуправног споразума о удружив ању”. Ипак, морам напоменути да овакво становиште намеће нове задатке правној теорији. За мене се у овом тренутку поставља пнтање да ли ће у овој области постојати две врсте правних лица (у класичыом и новом смислу речи), да ли je у питагьу евентуадчо само обим пословне способности појединих OOYP, или нешто трейе? Y сваком случају мислим да Йе на овом подручју и дал>е долазитй до интересантних дискусија и ставова.