Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

самоопредељење и нужним компромисима који се у интересу мира морају постизахи. Y вези с начелом самоопредељења je и начело признања и помоћи антиколонијалистичким ослободилачким покретима, чиме Југославија показује свој однос и своју спремност за помоћ, али истовремено и решава деликатно питање равнотеже између унутрашње и међународне надлежности и по мом мишљењу implicite прихвата доктрину Уједињених нација да та помоћ не може да буде у виду међународног сукоба, већ у виду помоћи довољно снажним аутохтоним снагама. Посебно место, ван ове три категорије, заузимају начела која се типу међународног организовања. Југославија се залаже за успостављање и развитак свих облика међународне .сарадње, квалификујући их тиме да служе учвршћењу мира, јачању узајамног поштовања и пријатељства народа и држава и њиховом зближавању, али се у 3. ставу Vili одељка Уводног дела посвећује посебна пажња међународној економској, политичкој и културној сарадњи, при чему се у складу с чињеницом да je Југославнја содијалистичка земља тражи да та сарадња доведе до установа које су демократске и да одговара интересима народа и друштвеног напретка. Спремност за сарадњу иде до те мере да се говори да je Југославија отворена-за једница, што je између осталог и сведочанство о готовости Југославије да демократски устројеним међународним организацијама жртвује и нека искључива права одлучивања. Овај списак начела, којн сам укратко описао, добро je промншљен. Међутим, могли би се ставити приговори у погледу груписања овнх начела. У првом делу требало би да буду издвојена сва она начела која се тичу наше визије међународних односа уопште, као начела међународних односа, и у ту трупу би свакако требало преместити и начела која се тичу одрицања од употребе силе и насиља и поштовања правила међународног права јер су то апстрактна и основна начела. С друге стране, други део би се боље изразио набрајањем конкретних циљева наше спољне политике, док би трећи део могао да се искључиво посвети међународним организадијама. При том треба водити рачуна о ономе што сам у почетку напоменуо о потреби да се јасно формулише да Југославија као део светске заједнице увиђа општечовечанске и светске интересе те би можда требало јасно саставити потпун или егземпларан списак таквих вредности. Мени, рецимо, недостаје изричито упућивање на права човека као на такву општечовечанску вредност. Најзначајнија новина у односу на постојећи Устав јесте четврти став овога одељка, који налаже свим органи.ма, организацијама и, појединцима да се у својим односима с међунајз одним организацииама и субјектима у иностранству придржавају набројаних начела и залажу за њнхово. остваpeîbe. Уставом се налаже исти такав став према утврђеној спољној полнтици СФРЈ. Овим се, дакле, поред решења правних гаттања на које сам указао, сваком чиниоцу у утврВивању и спровођењу југословенске политике, као и сваком субјекту који улази у међународне односе дају јасни щпокази. То je одредба која по мом познавању ствари не постоји ни у једном уставу и сматрам je оригиналном и корисном. С обзиром да савремено дру-