Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

37

УСТАВ И СПОЉНОПОЛИТИЧКО ОДЛУЧИВАЊЕ

штво, а наше друштво нарочито, тежи што разгранатнјим додирима људи и што ширем учешћу грађана у вођењу меБународних односа, ово je био најбољи начин да се обезбеди да нико не одступи од неких основних праваца којн леже у општем интересу. Тиме се успоставља уставно правило да граВанин Југославије, чије се меВународне везе олакшавају и подстичу, није Слободан да самовољно мења општу оријентацију, с обзиром да се не ради само о његовој лнчној судбини, већ о положају читаве земље. Ово je решење и најекономичније јер не само што спречава професионализацију у спол>ној политици и претеран утицај посебне врсте бирократије, него и отклања потребу за инструкциј ама државних органа, које би довеле како до преоптерећености тих органа, тако и до њихове претеране моћи. II —■ Утврћивање спољне политике. Према члаку 253. т. 6. федерација „утврВује политику меБународних односа СФРЈ”. По члану 256. ст. 1. Скупштина СФРЈ „утврђује” .., спољну политику и меВународне односе Југославије с другим земљама”; одлуке о томе доноси, према члану 257, став 2, њено Савезно веће на предлог Савезног извршног већа и евентуално Председника Републике, jep се тако може тумачити члан 314. Нешто се може замерити стилизацији ових одредаба. Пре свега, у Уводном делу помшье се само утврБена сподна политика као она ко ja обавезује све, док се овде говори и о меВународним односима Југославије, Значи ли то да утврВени меВународни односи не обавезују све органе, организадије и појединце? Мислим да нема места таквом тумачењу, тим пре што се, опет, у чл. 323. не помшье спољна политика, него само међународни односи, те би произашло да Савезно извршно веће нема овлашћења да предлаже спољну политику, већ само међународне односе. Реч je о другом, промешьивом делу обавеза које имају сви органи, организације и појединци у свом спољнополитичком понашању. Поред начела фиксираних у Нацрту, постоји и обавеза придржавања спољне политике, коју формира Савезна скупштина, уз ове тешкоће ко je се налазе у стилизацији и ко je се могу отклонити. Уз то, меВународни односи ближе се одређују као „меВународни односи Југославије с другим земљама”. С једне стране, то je непотребно, jep меВународни односи Југославије могу бити само са субјектима ван Југославије; с друге стране, то je у постојећим условима й сувише уско, jep се нзостављају меБународне организације. У модерном свету државе ступају у односе како са другим државама тако и са међународним организацијама, а некад су ти односи веома значајни и то у неочекиваним сферами, као када се ради о тзв. наддржавним организацијама. Ближег одреВења речи „меВународни односи и” не би требало да буде, jep би се онда могли подразумевав сви они с којима Југославија ступа у меВународне везе. 111 Ефикасност органа. Што се тиче оспособљености органа да спољнополитички делују, Савезна скупштина, која треба да утврђује спол>ну политику на предлог Савезног извршног већа или Председника Републике, способна je да то чини. ВеВ у Савезном извршном већу одлуке се доносе већином гласова присутних чланова, тако да није могуће да доВе до његове парализе, а треба имати у виду и члан 339, на