Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

38

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

који je указао професор Стјепановић, према коме функционеры и чланови Савезног извршног већа нису тамо да служе парцијалним него општим интересима. Исто тако, и Савезно веће, као Дом Скупившие СФРЈ, у начелу одлучује већином присутних делегата (члан 264), с тим што ce може десити да једно спољнополитичко питање посебно тангира једну републику или аутономну покрајину и онда ce покреће посебан поступак одлучивања, што je добар баланс између ошитег и специјално наглашеног посебног интереса. Када се говори о спровоВењу спољне политике, разумљиво je да ce пре свега мисли на органе који су првенствено надлежни за њих. Поематрајућн надрт Устава, има се утисак да су и Савезно извршно веће и савезна администрација оспособљени за обављање ових функција. Тим поводом треба поменути и Председништво СФРЈ, које има важне оригинарне и супсидијарне компетенције из области од виталног значаја за меВународне односе, пре свега у бризи за опстанак и безбедност земле пред спољним непријатељем. Исто тако, у случају када се меВународни уговори не могу испуњавати због тога што Веће, република и покрајина не може да донесе штребне законе или републике не могу да дају сагласност, Председништво СФРЈ има могућност да затражи доношење закона о привременим мерама (чл. 274). Раније сам изражавао неке сумње у ефикасност Председништва, коje je по амандманнма било веће и одлучивало на основу једногласности те je изгледало да се индивидуалним члановима Председништва дају сувише велика овлашћења, приближавајући се праву вета. Ови недостаци су сада отклонены, jep je ново Председништво пре свега мање тело и ради на основу усаглашавања, а не -једногласности. Усаглашавање или консенсус je тема за коју мислим да je посебно значајна, jep се појављује не само у нашој пракси, него je све вшпе присутна у раду меВународних организација. Усаглашавањем се, с једне стране, отклањају опасности од прегласавања, а с друге стране тешкоће које би настале због могућности да појединац паралише орган. У суштнни, усаглашавање се састојн у доношењу одлука без гласагъа, сталним радом на усавршавању одлуке тако да она може све да задоволи. МеБутим, уколико једна упадљива мањнна остаје при свом посебном ставу, она га може сепаратно изнети, не реметећи могућност већине да донесе одлуку. Наравно, ово je једно тумачење израза „усаглашавање” и чини ми се да би било добро да и овај термин буде у Уставу објашњен. IV Напомена о ратификации меЬународних уговора. Тема на којој бнх се такође радо задржао био би проблем меВународних уговора, али пошто очекујем да ће о томе бнти још, речи, хоћу само да дам неколико напомена jep и поводом уговора долази до изражаја способност спољнополитичког одлучивања, е обзиродг на федеративни карактер наше државе. Решење у Нацрту je углавном као у постојећем Уставу и пракси, с тим што се сагласност република и покрајина тражи онда када би уговором настала обавеза за неку од н>нх да донесе свој закон. Ово се усаглашаванье врши путем Већа република и покрајнна Скупштине СФРЈ. С