Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

76

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

са основним организации ама чије заједничке послове обављају. Сигурно, реч je о таквим „заједничким службама” које имају све неопходне услове предвиВене у Амандману XXI на Устав СФР Југославије. Y низу радних организација ове службе, организоване у основне организације удруженог рада, успешно и ефикасно послују. Истина, појавила се и одређена друштвена критика и истине се да овакво организацией© решегье омогућава разно ј технократских тендешдаја у великим радним организацијама. Наравно да би ту тврдњу требало доказати ваљаним аргументима и одговарајућом анализом. Вероватно je да технократске тенденције потичу претежно из других узрока и то je, по мом мигшьегьу, политично питање, а не питање организационог уреВегьа тј. постојања или непостојања основне организације удруженог рада, односно уместо ње радне заједнице која видимо има скоро иста права у суштини, само би то било предвиВено самоуправним споразумохМ, односно у правохМ плану уговором како je то формулисано у нацртима устава. Пеопходно je истаћи да „заједничке службе” у низу радних организација не испуњавају услове да буду основне организације удруженог рада. Тада би оне били организациони дехлови других основних организација удруженог рада као њихови саставни делови са одреВеним посебним правима која би била предвиВена у статуту тих организација. Уколико су те заједничке службе врло слабо развијене, могх\е би бити део само једне основне организације удруженог рада, а ако су нетто разуБеније, делови односно организационе ј единице у више основних организација удруженог рада зависно од природе њихових послова и деланности тше основних организација удруженог рада. Имајући све горе изнето у виду предлажем да се после става 1. Нацрта републичког и савезног устава дода нови став који би гласно: „Кад постоје услови да организују основну организацију удруженог рада и кад то није у супротности са циљевима других организација удруженог рада и радних организација удружених у пословно удружегье и друге облике удруживагьа, радници у радшш заједницама који врше послове за те организације удруженог рада и њихова удружења, оргашгзују (могу организовати) основну организацију удруженог рада и своја права и обавезе са другим организацијама регулисати сахмоуправним споразумом или друштвеним договором". Сматрамо да би уношење оваквог става отклонило низ неспоразума до којих у пракси може доћи, а помогло би бољехм и ефикаснијехМ организовању тзв. „заједничких служби” у радним организацијама. Наравне похштички фактори, организација СК, ишдикална организација, омладинска организација и органи самоуправљања би спречихш све евентуалне девијације у вези са оваквим организовањем. Било који организовани облик, односно организационо решегье само по себи не спречава менаџерске и бирократске тенденције, већ делатност људи организованих у друштвено-политичке организације и гыгхова правовремена акција. У вези са члановима 46, оба Нацрта устава, и репубхшчког и саве зног, где се уреБује повезивање, удруживање, организација удруженог рада које се баве прометохм робе и услуга са производшш и другим организацијама удруженог рада у цилу хмеВусобног утицаја на пословну и развојну политику, заједничког преузимања ризика и заједничке одговор-