Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

77

ПРИМЕДБЕ НА ЧЛАНОВЕ 30. И 46. НАЦРТА УСТАВА СРС И СФРЈ

ности за пропшривање материјалне основе, повгћања продуктивности рада у производњи и робном промету, као и одшварајућег учешћа у дохотку оствареном мейусобном сарадњолг. Примећено je у организацијама удружено? рада у области промета робе и услуга да je овај члан стилизован тако да изгледа као захтев упуйен само овим организацијама, а не и производннм и другим организацијама да сарађују са организацијама удруженог рада у области промета. То се даље аргументу] е ставом 3. и ставом 6. наведених чланова Нацрта оба устава. Наиме, право учешйа у дохотку je стипулисано тако да je реч о једностраном праву производных организација да учествују у дохотку организација из области промета робе и услуга, а не и обратно о праву и ових организација да на одређени начин, начин предвиђен уговором или самоуправным споразумом о тој сарадњи, учествују у дохотку производных и других организадиј а. Правно, овакво формулисавье нема чврсту подлогу. Y пословној сарадњи и удруживању уговорни партнеры морају бити потпуно равноправии и обавезе у сваком погледу одговарати правима друге стране, односно поштован принцип узајамности. Исто то важи и у погледу права да се савезним законом уре Вују случајеви и услови под којима се организације удруженог рада које се баве пословима промета робе и услуга обавезно удружују с производным и другим организацијама удруженог рада (став 6, члана 46. Нацрта). Ова стилизација би такойе морала бити таква да се виды да су и производив и друге организације дужне да се удружују на основу закона, а не да je то једнострана обавеза само организација у области промета робе и услуга. Неопходно je истаћи да су у пракси извесне организације удруженог рада које се баве прометом робе и услуга наишле на тешкойе при покушају да остваре сарадњу са производным и другим организацијама које једноставно не желе да закључе неке другачије уговоре од класичних купопродајних уговора и да пласман и наплативост потраживања пребаце искључиво на организације удруженог рада у области промета. Данае je то и те како велики ризик. Стога би стилизација поменутих ставова морала бити таква да подједнако обавезује све организације упућене на сарадгьу и удруживање и савезном закону даје овлаиЉење у том смислу.

Ар

Радомир Вуровић