Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЧЕТИРИ НАПОМЕНЕ НА НАЦРТ УСТАВА СРС

1. Једна ыохица у „Политици” од 22. септембра подстакла ме je да детаљно прегледам партију о друштвено-економском уређењу. Та нотица гласи овако: „У јавности много се манипулише око ошиирности нашег Устава, a није довољно схваћено зашто су неки односи овако комплексно разрађени. Поучени искуством недовол>не доречености Устава из 1963. године, када су пој едина решења из области друштвено-економских односа препушхена законима, детаљнијим објашњењима у новом уставу сведене су на минимум могућности за разна погрешна тумачења”. Прегледао сам чланове од 9. до 94. Нацрта устава СР Србије. И шта сам констатовао? Аа се у тих 86 чланова, деведест и седам пута упуËyje на закон. Дакле, више него што има чланова. Треба нагласити, да има овде две врсте закона. Двадесет и један je закон у коме се дозвољава одступање од норме дате у Уставу, што je, мислнм на месту. Може да се цени да ли je одступање уопште потребно или je велико, али то je ствар политичке делисходности и мислим да у то овде не би требало да улазимо. Међутим, у ових седамдесет и шест помињања, ради се о законима на које се упућује да они регулишу матери ју; то су такви закони за ко je се рекло да je Устав зато опширан да би се они избегли. Као што се сећате и прошли пут сам био за опширност, али за опширност која помаже јасноћу и боље презентирање материје. Остајем и сада при томе да није лоше биты опширан у Уставу, ако та опширност треба да замени интервенцију законодавца у овој материји у друштвено-економским односима, где самоуправно право, аутономно право треба да долази највише до изражаја. То je материја која треба максимално да буде регулисана уставом, а минимално да се упућује на закон. Упућује се овде (то нисам бројао, jep je сасвим умесно) на самоуправне споразуме, на друштвене договоре и на аутономне опште акте самоуправних организација и заједница. Може ту колико год хоће да се позива, није јМного, jep je то у систему, у сагласиости са социјалистичким самоуправним карактером. Можда не свих 76, али по мом осећању, око 60 су сувишни овде и одударају од система. Joui разумей код личног рада, где није у питању социјалистички сектор, где се не ради о самоуправљању у нашем политичком смислу. Заиста je питање мере, шта би овде и где требало унети. Моја би сугестија била да се ова партија још боље проучи и да се види где би се ови закони, на које се упућује да регулишу