Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДРЕДБЕ ИЗ ОБЛАСТИ РАДА И МЕБУСОБНИХ ОДНОСА РАДНИКА У УДРУЖЕНОМ РАДУ У НАЦРТУ УСТАВА СР СРБИЈЕ

Нацрт устава СР Србије садржи известан број одредаба о раду и положају радног човека на раду и по основу рада, о правима, обавезама и одговорности из међусобних односа радника у удруженом раду, односно из радних односа осталнх радника, као што су норме о друштвено-економском положају човека у удруженом раду, о самосталном личном раду средствима у својини грађана са правом коришћења допунског рада других лица, а самоуправном споразуму и друштвеном договору, о слободама, дужностима и одговорностима човека и грађана, где долазе норме о праву на рад, слободи рада, о праву на ограничено радио време, о одморима, о општој и посебној заштити на раду, о праву на социјално осигурање. Сва ова и join друга права од којих су нека класична и општа права радника у радном односу, дата су само начелно и оквирно, што значи да представљају уставну основу за даљу разраду законима и другим општим актима, самоуправним споразумима и друштвеним договорима. Поводом ових одредаба у Нацрту могу се поставит извесна питања и тражити одреЬена објашњења, учинити извесне опште и посебне опсервације и дати сугестије или предлоге како би оне могле да се поставе у Уставу и да изгледа њихова садржина и физиономија. При томе, мислимо да посебну пажњу заслужују питања ко ja су начелнијег знача ja. I Такво једно питање које ћемо овде изнети у општим цртама, односи се на ј единство радних људи по основу рада. То питање није ce постављало до доношења Закона о међусобним односима радника у удруженом раду од 13. IV 1973. год. („Службени лист СФРЈ”, бр. 22/73). Напротив, Устав СФРЈ и Основни закон о радним односима прокламовали су начело јединствености радних односа, тј. ј единство у основи друштвено-економског и радноправног положаја радника, без обзира где раде. Наиме, Основни закон о радним односима био je потврдио дал>у тендендију ка унификацији нашег радног законодавства у том смислу што су одредбе овог Закона важиле и за раднике запослеие у државним органима, ако посебннм законом није било друкчије одређено (чл. 18).