Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

84

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

На тај начин, овим Законом и другим прописима била je у основи изражена јединственост положаја свих радних лзуди било да раде у радним организацијама или у државним органима и удружењима, што je одговарало начелним поставкама о јединственом друштвено-економском положају и улози радног човека као ј единог носиоца друштвеног рада и управљања друштвеним пословима (Уводни део Основна начела II и чл. 9. Устава СФРЈ). Међутим, Закон о међусобним односима радника у удруженом раду од 1973. године изгледа да полази од друге поставке: он предвиВа да се посебним законом уре Вују права и обавезе радника у радним заједницама савезних органа и организација, односио за раднике у републичким и покрајннским органима и организацијама републичким односно покрајинским прописима, сходно одредбахма Закона о меВусобним односима радника у удруженохм раду (чл. 69, став 4). Слично важи и за joui неке друге категорије радника: у радним заједницама организација пословног удружења, привредним коморама и другихМ општим асодијадијама удруженог рада, сахмоуправним интереенихм заједницама и њиховим асо дијацијахма, и другим организацијахма и заједнидама, с тим што права и обавезе из удруженог рада радници у радним заједницахма уређују самоуправним споразумима о .меВусобним односима у удружено.м раду (чл. 69, став I—3). МеВутим, што се тиче положаја радника у изборним звагьима, односно радника које именује или поставља скушптина или йен председник, Председник републике, Председништво СФРЈ иш Извршно веће, Закон о .меВусобним односима радника у удружено.м раду примењује се непосредно, ако посебним законо.м односно одлукама о именовању или постављању није друкчије одреВено, што исто важи и за раднике граВанска лица у оружани.м снагама и раднике у органима унутрашњих послова на које се такоВе примењују одредбе овог закона, ако посебним законом није друкчнје одреВено (чл. 68). Као што се види, закон прави раз.шку измеБу одреВених категорија радника, па на једне проширује непосредно примену одредаба овог закона, уз могућност извесног одступања које би било предвиВено посебним законом („ако посебним законо.м није друкчнје одреВено”), док за друге категорије радника одреБује да се права и обавезе радника уреВују и остварују „сходно одредбама овог закона”, односно за раднике у радним заједницама савезних органа и организација уреБују посебшш савезним законом (за републичке органе и организације републичким и покрајинским прописима), „сходно одредбама овог закона”. Најзад, треба навести и чл. 78. по.менутог Закона по којем се до доношења посебних закона, на раднике у државним органима сходно примењују одредбе чл. 10. до 70, и чл. 79. овог Закона, ако посебним важећим законима није друкчије одреВено. Наведене су ове одредбе из новог Закона о меВусобним односима радника у удруженом раду да би се указало на извесна одступања која чини закон у погледу његовог важења за раднике у одреВеним звањима и категоријама пре.ма ранијим прописима (с напоменом да знатан број одредаба из Основног закона о радним односима важи привремено и