Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

120

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Словенска људска странка, као уосталом и њени опоненти словеначки либерали и социјалдемокрахи, из разумљивих разлога, помно се, на махове грчевито, бавила извиВањима и предвиђањима тока ратних зоивања. Њој и свим осталим, доста различитим, пројектантима решења југословенског питања требало je да на време проникну у крајњу судбу Аустро-УТарске. Доцња или промашај у тој области политичко-стратешких рачунања обећавали су тешка оштећења оних који се у ньима наВу. Снабдевена смислом за реалистичку навигацију, који ce поводом југословенскнх ствари брусио и кроз оштре спорове и расколе у њеним редовима, Словенска људска странка умешно je како то студија доказује прешла врло осетљиви пут од Мајске декларације из 1917. до југословенског државног уједињења 1. децембра 1918. Први део студије, који захвата баш то кратко али за све Словенце, друге југословенске народе и сав зараћени свет драматично и одсудно време, садржи поуздане судове о релевантним ставовима и похезима Словенске људске странке. ¥ њему су, непосредно или посредно, критички одмерени многи преВашњи резултати историографије. Тако je потпомогнута и проширена научна борба зачета напорима појединих словеначких истраживача против једностраног поимања извесних елемената тог сдсека словеначко-југословенске историје. То се особито односи на Мајску декларацију која je како се у студији истине по начину настанка и суштини само формално акт Југословенског клуба у бечком парламенту а стварно, дело Словенске људске странке. Она je, као што се зна неретко обележавана као анахроничан, назадан и ускоклерикалним интересима пренатопљени производ поједених скупила јутословенскнх политичара у Аустро-Угарској. Радом др Зечевића међутим, дограђују се налази да je Мајска декларација, с обзиром на терен и учинак доношења, била реалистички и реално могућ израз југословенске политике, изговаране у условима ратом обеспокојене хабзбуршке владавине. Другим делом ове књиге успостављена су и целисходно систематизована разматрања о Словенској људској странци у Краљевству СХС, до доношења устава од 28. јуна 1921. године. Са одмереношћу, која поседује способност рашчишћавања проблема, штсац осматра странку словеначког клерикализма у новом, необично сложеном и напетом надионалном и политичком сазвежђу. Уствари, он исправно казује шта je било уједињење, у чему je његова неопозива историјска величина, али и зашто су и колико при свему томе избијали и нападни национашо-политички егоцентризми грађанских снага, којима je историја наменила одлучујућу ујединитељску улогу. Тежећи да продре у дијалектику југословенског политичко-државног конституисања, писац ce основано —■ бави мноштвом градитељских и разграбујућнх чинилаца тог далекосежног процеса. Омогућио je, посебно, да се види како су, зашто и до које мере Словенску људску странку дотицала злокобна надметања појединих делова српске и хрватске буржоазије. Уочно je правац н>ене пловидбе у тим условима, њен труд да je хегемонистичке тежње силнијих национализама не пригњече и да се она Словенска људска странка истакне као заштитник словеначких националних интереса. Осветљавају се, такође, њене националне преокупације, бриге и акдије при напорима владе југословенске државе да на конференцији мира повољно реши питање својих граница. Словенска људска странка, и не само она, у томе je налазила изгледе да се германски и нталински империјализам одбаце од јутословенског простора а словеначко уједнњење оптимФлно доврши. Само у неопходној мери, jep се држи главног тематског нута, писац спомшье подухвате радничког покрета и лавираша словеначког клерикализма у заоштраваним условима класне борбе. Однос Словенске људске странке према великим политичким прегруписавањима и кардиналним питагыша уставног уређења нове државе пажљпво je обрађен, пропраћен кориснпм разлшиl/ъан.и.ма и многим, чини се, постојаним судовима. У тим деловима анализе налазе се и ставлзају до знања узроци и размере преплитања аутономистичких и државотвор-