Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
121
ПРИКАЗИ
них побуда словеначких клерикалаца. Било би, несумњиво јако добро да су у време писања ове студије постојали услови за смелије проучавање чисто клерикалне подлоге или стране национално-политичких инспирација Словенске људске странке. Taj вид ствари ыожда ће, међутим, joui душ бити прекривен наслућивањима, полузнањима па и незнањима. Али др М. Зечевић није одустао од тога да га, према могућностима, обради. С обзиром на целину података о предвечерју, а, потом, и чину уједињења, он je заклучио да je Словенска људска странка, као израз католичког покрета, превасходно нагињала стварању самосталне југословенске државе са превагом католичког елемента. Прилике су je, међутим, нагнале да свој темељни цил> прилагоди стварности и да, према новом односу снага али како се види без жељених резултата настоји да организује југословенски католички блок. Писац ове студије показао je да je зналац друштвених услова, политичког менталитета и особености словеначке средине означеног времена. Борећи се, уз све остало, и са тешкоћама архивистичке природе, он je ипак успео да дође и до нових података и да их ваљано искористи. Тако je, једноставно речено, постигао свој циљ. Припомогао je да се словеначка национално-ослободилачка стремљења опазе у својој самосталној величини и друштвеној и полнтичкој самосвојности. Дао je вредан прилог научном виђењу словеначке компоненте југословенског уједињења. Коначно, подсетно je свим својим трудом на неизрециво велику важност свестране спознаје југословенског уједињења, тог, понекад, недовољно, преједноставно или лаконски схватаног и тумаченот збивања.
dp
Мирко Мирковић
Ap Смиља Аврамов, МЕБУНАРОДНО ЈАВНО ПРАВО, Треће допуњено издање, Савремена администрација, Београд, 1973, стр. 400 Треће допуњено издање уџбеника „Међународно јавно право” проф. др Смиље Аврамов, ко je ce појавило десет година после првог, представлю значајно обогаћење наше правые шьижевности. По методи и анализама које садржи по својим закључцима ова књига заслужује ширу пажњу. Отуда се, и независно од примедбе које се могу ставити, и које ће писац овог приказа покушати да формуливде у намери да се прикључи др Аврамов у дискусији коју она покреће у неким питањима, ово дело по својим позитивним обележјима издваја од многих уџбеника међународног јавног права који постоје у нашој земљи. Писана као уцбеник, значи из дидактичких разлога, книга je нужно наметнула низ ограничења писцу. Битно je, међутим, по нашем мишљењу, да je писац успео не само да очува континуитет у приступу који je имао приликом израде првог издана него и да још више развије овој концептуални прилаз, обогати га и учини још један корак у правцу формирагьа сопственог погледа на међународно јавно право. Ако се овоме до да чигьеиица да писац улаже већ низ година посебан напор да у своме уцбенику, међународноправне принципе, правила и установе обради са марксистичког становишта, вредност њеног прилаза je још tseha. Познато je, найме, да je у нашој књижевности међународног права позитивистичка школа одувек била преовлађујућа и да су доста ретки покушаји марксистичке анализе у овој области наше правые науке. Ради се очевидно о тешком задатку који не дозвољава само вербалистичко опредељење већ захтева стваралачку примену марксистичке матери јалнстичке методологије те хможда није ни чудно што се писци тешко одлучују да своје радове усмере у овом правцу.
Управо ова ситуација и дозвол>ава да се вредност книге др Аврамов нарочито истакне. Y питању je дело које студентима и другима који се