Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

124

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вити на совјетској теорији. Има довољно наших марксистичких радова који, и поред напомене о нашим недостацима у овој области коју смо напред учинили, заједно са делима марксистичких теоретичара из других социјалистичких земаља и света уопште дозвољавају да се совјетска теорија сматра само једном од постојећих марксистичких меВународноправних школа. Ову констатацију не би требало схватити као критичку примедбу која се директно тиче само књиге коју приказујемо и која je сама по себи допринос марксистичком разумевању међународног јавног права. Ову напомену дајемо више да бисмо указали на* потребу проширегьа контекста у коме данас треба црпсти информације о развоју марксистичке доктрине међународног права. Аруго питање општије природе односи се на параграф о основним правима и дужностима држава. Иако je исправно становиште о еластичкој природи међународног јавног права које проистиче из улоге држава као његових главних субјеката, изгледа нам да je не само, као што писан исправно утврђује, немогуће прихватитн теорију о основним правима и дужностима држава коју je формулисала природноправна школа (стр. 62) него и да треба одбапити концепт права и дужности држава као оквир приказа њиховог општег положаја у међународноправном поретку. Пре би се оријентисали на тумачење суверености као главног прерогатива независних држава уз указивање на императивне норме и друге обавезе држава које проистичу из Повеље као основног формалног извора међународног јавног права а коднфиковане су у Декларацией о принцишша међународног права о пријатељским односйма и сарадњи држава прокламованој на јубиларном 25. Заседању Генералне скупштгше YH. Најзад, изгледа нам да треба да укажемо на потребу да приликом израде следећег издања јшсац посвети већу пажњу постојећој јутословенској књижевности међународног јавног права а у циљу њеног потпунијег коришћења. И то и да би помогло студентима и читаоцима у обради појединих питагьа него и да би се подробније показао наш допринос развоју меЬународног права после другог светског рата који није мали. Ово посебно важи за конкретну акцију наше земље у области међународноправне сарадгье у оквиру Уједињених нација и раду на кодификацији и прогресивном развоју. Аа бисмо били јаснији рейт ћемо одмах да не мислимо на давање информаци и а као таквих. Y томе погледу ккьизи се не може много замерити. Y њој се помиње допринос наше земле и теорије тамо где je то био случај. Сматрамо ипак да треба уложити нов напор и посредством потпуније и садржајније анализе наших међународноправних становишта из праксе и теорије покушати да се учини доступнији студентима и научној јавности југословенски део у развоју постоjeher међународног јавног права. To je тежак задатак који се не тнче искључиво писца књпге. То je задатак којн стоји пред нашом науком уопште. Њега би требало сви да имамо на уму због потребе да се афирмирају у мери у којој, разуме се, заслужују, изванреднн резултати које смо постигли у области меВународног јавног права у соци јалистичкој несврстаној Југославији који иначе нису остали незапажени у свету. На моменте се може чак добити утисак да су тамо више дењени него у нашој сопственој земљи. Лако се може закључити да су примедбе које смо формулисали у овом приказу шире природе. Стављајући их желимо да се оне схвате више као резултат размишљања на које нас je навело читање књиге него као израз критике. Y процесу стварања своје концепције међународног јавног права проф. др Смиља Аврамов je постигла несумњив и озбиљан \спех. Зато ћемо са великим интересовањем очекивати следеће четврто издање њеног „Међународног јавног права”.

Ар

Милан Шаховић