Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

35

ОБРАЗОВАНИЕ И ЗАПОШЉАВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА СР СРБИЈЕ

Графиком: 111

Слика коју даје полулогаритамски дијаграм развоја редовних студената по пој единим факултетима, у ствари, појединим университетским центр има и регионима Србије, открива више занимљивих одлика развоја броја студената и њиховог учешћа у скупу свах студенаха права. Већ на први поглед пада у очи доминација Правног 'факултета у Београду, који са својих 3.049 редовних студената у школској 1972/73. години представља највиши ниво ове категорије студената права. Упоређујући ово стање броја студената на Правном факултету у Београду са бројем редовних студената из прошлости, било помоћу временске серије, било графикона није тешко закључити да београдски Правни факултет данас има мање редовних студената него што их je имао y шестогодишњем периоду 1957—1962. године. Разлика измейу максималног броја студената у 1960/61. и броја уписаних 1971/72. je велика и показује да се данас број редовних студената овог Факултета, преполовио. Од постигнутог максимума у 1960/61. у наредне четири године број редовних студената перманентно опада, нашавши се у 1967/68. испод нивоа бројног стања из 1951/52. године, док се у 1967. број студената опет повећава у просеку за 100 до 150 студената годишње. Аок кретања броја редовних студената Правиог факултета у Београду карактеришу наглашени падови и стагнације, број редовних студената новооснованих факултета стално расте, мада неуједначеним темпом. То потврђују индекси динамике према којима je број студената Правног факултета у Новом Саду у 1971. години у односу на годину оснивагьа порастао за 11 пута, на Факултету у Нишу 6,4 пута, а на Факултету у