Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у овим двема областима друштвеног рада произилази да je већ у привреди сваки десети, а у непривреди сваки шести факултетскн образован стручгьак правник. Данашњи број активних студената права Србије далеко премаша број предвиђених радннх места за правнике. Из расположиве школске документације за Републику као целину, број студената права уписаних 1972/73. године већи je од броја предвиђеннх радних места за скоро 2.000; у Војводини je разлика у корист бројног стања студената за преко 500; на Косову je број студената четири и по пута већи од броја систематизацијом предвиђених места за правнике. Из података о броју привредних организација и установа Србије произилази да je број организација и установа бар двоструко већи од броја радних места за која се тражи стручност дипломираног правника ( 14 ). И ових неколико констатација биће довољно да се убедимо у необјективност и нереалност систематизације радних места правника, која заједно са кадровском политиком у овој професионалној групи, мора да претрпи озбил>не измене и коректуре. V прилог овом закључку иду и. још нека запажања које као и раније, изводимо из истог извора података, а пре света из оних који нам саопштавају; да je само 63% радних места за која се предвиђа диплома правног факултета попуњено правницима; да 25% места заузимају лица која немају завршен правни факултет, а 12% су још непопуњена радна места правника. Посебно je занимл>ив и податак да je 97% свих запослеких правника распоређено на радна места за која се тражи диплома правног факултета, док остатак од 3% запослених правника обавља послове ван своје уже, правнпчке професије. Друга проблем кадровске ситуацнје правника, проблем запослености, разматрамо према најновијим подацима о запосленом особљу у радним и другим организацијама друштвеног сектора и државним органима. Према овом извору жформација у Србији je запослено 11.915 лица која су завршила правшг факултет. Са овим бројем запослених правнгщи чине седми део свих запослених са факултетом у Србији, а половину свих запослених југословенских правника. Пре него што бисмо отпочели са било каквим коментаром у вези са обнмом запослених правника на овом подручју, сматрамо за потребно да нагласимо да je стваран број запослених правника већи од овде констатованог, који услед методолошких захтева прикупљања података није регистровао запослене у Секретариату за народну одбрану, лица запослена у југословенским представништвима у иностранству, лица запослена код приватних послодаваца, приватне послодавце и лица која су за време полиса била лишена слободе. Коментар о броју запослених правника започињемо поређењем данашњег бројног стања запослених правника са бројем активних становника Србије који су завршили правни факултет, затим са станем запослености правника у ранијим временским периодима и најзад, са укупним бројем дипломнраних правника у времену од 1951. до 1972. године.

(м) „Самоуправљање и друштвено-економски развој Југославије 1950—1970”, Савезни завод за статистику, Београд, фебруар, 1971.