Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

50

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y Територијалној редистрибуцији 11.915 запослених правника падају у очи ограмне разлике у учешћу појединих региона у укупном скупу свих запослених правника. Тако, на ужем подручју Србије ради 76% свих правника, у Војводини 19,3%, а на Косову Y тумачењу високог удела запослених правника у ужем подручју ваља имати у виду да на запослене у Београду долази више од једне половине свих правника које запошљава Србија. Упоређујући ово просторно учепгће запослених правника и њихово скоро потпуно подударање са проценама у раније поменутој систематизацији радних места, тешко, да се можемо отети утиску да затечено стане запослености правника није имало великог утицаја и на процену? радних места, што би био разлог не само за критику систематизације, већ и за њено потпуно одбацивање као објективног израза потреба друштва за правницима. Посматрањем структуре просторног размештаја свих правника земље као целине сазнајемо да од стотину правника који живе и раде на територији Јутославије на Србију долази 51, на Босну и Херцеговину н>их 10, на Црну Гору 3, на Хрватску 21, на Македонију 7 и на Словенију 8 правника. Y разматрању овако високог места Србије по учешћу правника вал>а приметити да ово подручје истовремено не држи овако значајно место у структури запослених са факултетском спремом. По фреквенцији запослености правника, Србија je далеко јача него по фреквенцији запослености лица са факултетском спремом. Сличан се феномен, мада у знатно блажем виду, јавља и у Црној Гори по чему се ове две републике од осталих. Са 11.915 запослених правника, Србија je достигла ниво по којем je сваки њен седми интелектуалац дипломирани правник. Применимо ли овај однос на поједине регионалне јединице у Србнји, примећује се да je учешће правника у укупном броју факултетски образованих Војвођана нетто нижи од просека за Србију као целину, док je на Косову овај коефицијент на нивоу просека. Упоредимо ли ове коефицијенте Србије са коефицнјентима које показују друге републике пада у очи да je коефицијент за Црну Гору виши од коефицијента за Србију и у изразу који носи, значи да je сваки шести запослени стручиак дипломирани правник, што овој Републици даје прво место по учешћу правника. Најниже учешће бележи Словенија у којој je тек сваки десети стручиак са факултетом носилац дипломе правног факултета. Из прегледа друштвених и прнвредних активности у којима су правници Србије нашли запослење, лако je запазити да правници као радна снага данас активно сарађују у најразноврснијим областима и делатностима друштвеног рада. На правнике као сараднике наилазимо у свим делатностима, како ошш чисто прнвредним, тако и оним које назнвамо непривредним. Истина, интензитет учешйа правника у овим двема категоријама рада није исти и о тој заступљености и говори неколико следейих података.