Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
69
ПРИЛОЗИ
II Центр алистичко устројство државе утврђено Видовданским уставом није одговарало интересима и жељама већине народа јутословенске државе створене 1. децембра 1918. и изазвало je непомирљиве сукобе великог броја политичких странака (организованих на регионалној основи) око пнтања преуређења државе. Y овнм сукобима налазиле су се на једној страни оне снаге које су из одреБених економских и политичких разлога стајале на позицијама централизма а на другој оне ко je су се супротстављале спровођењу тога принципа унутрашњег уређења државе. Борба око унутрапгњег преуређења државе испуњавала je највећим делом политички живот одн. представљала je једну од основних карактеристика политичког развоја Крал>евине СХС у периоду важегьа Видовданског устава одн. до 1929. године. ( 9 ) Иако се воЬства граВанских странака нису супротставила увођењу шестојануарског режима, већи део њих није прихватио диктатуру jep ce, пре света, није слагао с укидањем уставног и парламентарног живота и политичких странака. МеВутим, ни после 6. јануара 1929. забрањене ( 10 ) граВанске странке нису могле да се меВусобно споразумеју и организују масе у циљу обарања режима диктатуре. Уместо тога, измеВу њих се и дал>е водила стална борба око питагьа начина и метода преуреВења државе. Досадашња истраживања омогућавају нам да укажемо на погледе воВстава неких странака на питање уре Вења одн. преуреВења државе по увођењу диктатуре. (“) Србијанске грађанске странке стајале су, као и врхови диктатуре, на позидијама „националист и државног унитаризма” али су страховале да би строги централизам и начин на који je он спровоВен од стране врхова новог режима могао да доведе у питање и саму идеју националног и државног јединства. Један део првака Демократске странке са Љ. Давидовићем на челу постао je већ почетком 1929. средиште око кога су се окупљали противници диктатуре не само из редова ове странке него и редова осталих забрањених политичких странака. МеВутим, у овом кругу противника диктатуре постојали су различити погле-
(в) О међустраначким сукобима и борбама око питања преурећења државе до 1929. вндн, поред других радова, следеће: (1) Васо Богданов, Хисторијска улога друштвених класа у рјешавању југословенског националног питања (Прилог хисторији naine борбе за ослобођење и уједињење). Сарајево, ~Веселии Маслеша" „Минерва" Суботшда, 1956; (2) Др Фердо Чулиновић, Развитак југословенског федерализма, Загреб, 1952; (3) Исти, Економско и политичко статье Југославије од 1921 до 1929. Из историје Југославије 1918—1945. Зборник предавања. Београд, 1958, 191—206; (4) Исти, Југославија између два рата. Књ. I. Изд. Издавачког завода JA3Y, Загреб, 1961; (5) Исти, Државноправни развитак Југославије. Загреб, 1963; (6) Јован Марјановић, Политичке партије Крал>евине Срба, Хрвата и Словенаца (1921 1929). Из историје Југославије 1918—1945. Зборник предавања. Београд, 1958, 207—225; (7) Иван Рибар, Политички записи. Део I „Просвета", Београд, 1948; (8) Др Тодор Стојков, Опозиција у време шесто]ануарске диктатуре 1929—1935. „Просвета", Београд, 1969.
(io) Законом од 6. јануара 1929. о заштити јавне безбедности и поретка у држави (Сл. нов. бр. 9—IV од 11. I 1929, 54) биле су забрањене све политичке странке као и удружетьа и организације које би вршиле пропаганду у циљу промене поретка у држави а било je забрањено, такође, осннватье странака на верској или племенској основи.
(и) О ставовима грађанских странака према диктатури и погледима вођства неких странака на питање преуређења државе, види: Др Т. Стрјков, on! цит., 88—107.