Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

71

ПРИЛОЗИ

Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја и Законом о унутрашњој управи (са изменама и допунама) ( 17 ) било je предвиЬено да се општа управа у Краљевини Југославије врши по бановинама, срезовима и општинама. ~Општа управа каже се у члану 20. Закона о унутрашњој управи обухвата све послове сем оних, који су законским прописима стављени у надлежност судова, финансијских или војних вла сти као и послова по којима се држава с обзиром на њихову комерцијал ну или техничку природу не јавља као носилац власти већ као подузетник.” Y власти бана, управника града Београда, среског начелника и градског начелника са функдијама среског начелника који су се називали „опште управним властима” сконцентрисана je била целокупна општа управа. ( 18 ) Истовремено Закон о унутрашњој управи je својим планом 21. прописивао да су „опште управне власти као целине ... потчињене Министру Унутрашњих Послова” ( 19 ). Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја прецизно je утврдио границе бановина и њихова седишта ( 20 ).

(17) Закон о унутрашњој управи од 19. јуна 1929. Сл. нов. бр. 143— LXI од 21. VI 1929, 1097; Закон од 9. октобра 1929. о изменама н допунама Закона о унутрашњој управи Сл. нов. бр. 240— XCIX од 14. X 1929, 1915. О Закону о унутрашњој управи види и.* Др Отмар Пиркмајер, Закон о унутрашњој управи. Полиција, год. XVI бр. 13. и 14. јули 1929, 577—584.

(is) По Закону о унутрашњој управи власти које врше послове опште управе су: 1) Аржавне власти унутрашње управе одн. државне управне власти (а) банови и управ ник града Београда, б) срески начелници и ц) државне месне полицијске власти као специјалне полицијске власти у великим варошима и важнијим местима) и 2) самоуправне власти надлежне за вршење послова опште управе (а) ~градски начелници у градовима са правом опште управе власти првог степена" и б) ~све општине, уколико врше послове опште управе у пренетом делокругу"). Послове опште управе, уколико су пренети на њих, врше самоуправне власти ~под надзором и по упутствима државних власти". Члановима 64—66. овог Закона регулисана je била општа надлежност власти опште управе.

(19) О концентрации целокупне опште управне власти код бана, управника града Београда, среског начелника и градског начелника види и: А- В- Алимпић, Реорганизација унутраппье управе. Полиција, год. XVI, бр. 23. и 24. децембар 1929, 1072—1083. (1074—1075); Аца Павловић, н. н., 49—51.

(20) По пар. 2. Закона о називу и подели Краљевине на управна подручја држава je била подел>ена на девет бановина и то: Дравску, Савску, Врбаску, Приморску, Дринску, Зетску, Дунавску, Моравску и Вардарску a њихова седишта су се надавила у Љубљани, Загребу, Бања Луци, Сплиту, Сарајеву, на Цетињу, у Новом Саду, Нишу и Скошъу. Закон од 28. августа 1931. о изменама и допунама у Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја (Сл. нов. бр. 199— LXIV од 2. IX 1931, 1297) поново je извршио разграничење бановина. МеЬутим, том приликом су само неки срезови или делови срезова издвојени из једне и прикључени другој бановиии, Ове промене граница бановина извршене су према писању дневне штампе зато да би се изишло у сусрет ~израженим оправданим жељама појединих крајева а ко je су у складу с економским интересима и потребом што лакшег саобраћаја међу крајевима једне бановине". Измена Закона о подели на бановине Политика, год. XXVIII, бр. 8373 1. септембар 1931, 1; Промене граница у појединим бановинама Време, год. XI бр. 3472 1. септембар 1931, 3; Види и Закон о измени поделе на оановине Политика, год. XXVIII бр. 8374 2. септембар 1931, 4. и Л. М. Костић, Административно право Краљевине Југославије, Књ. 1. Устројство управе. Из. Геца Кон, Београд, 1933, 233.