Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОГРАНИЧЕЊЕ ОДГОВОРНОСТИ БРОДАРА ПО ЈЕДИНИЦИ ТЕРЕТА У ПРИЈЕВОЗУ КОНТЕЈНЕРА

Увод Прије МеВународне конвенције за изједначење неких правила о теретници 1924 (Хашка правила) бродар je настојао, перед опћих покушаја ублажавагьа односно ослобођења своје одговорности, наметањем уговорних клаузула, што више ограничити висину накнаде штете на терету који je превозио. Сврха Конвенције о теретници 1924, била je да компромисно расподијели, уз заштиту узајамних интереса, права и обавеза бродара и корисника пријевоза. Конвенција je тако прописала и ограничење у висини одговорности не допуштајући, међутим, бродару да уговорним клаузулама снизује фиксирани износ. Чл. 4. точ. 5 (у првом ставу) гласно je; „Ни возар ни брод нису ни у ком случају одговорни за губитке или ошхећења који су проузрочени на роби или у вези с робом преко износа од 100 фунти стерлинга по колету или јединици терета или одговарајућег износа у некој друга ј валухи, осим ако je крцатељ природу и вриједност робе назначио прије њеног укрцавања и ако je ова изјава унијета у теретницу”. Израз „по колету или јединици терета" (engl, »per package or unit«) који je служио као основа за израчунавање накнаде изазвао je различите коментаре у теорији и судској пракси у погледу тумачења и опсега примјене. »Package« (фран. colis), односно комад, колето требало би да буде сандук, пакет, врећа, бачва, опћенито омот итд. МеВутим, потешкоће настају при дефинирању најмање јединице, односно стандарда обухваћеног појмом »package«. Исто тако, спорно би могло бити мора ли терет који се третира као »package« да буде потпуно пакиран (амбалажиран). Ријечи „јединица терета” (»unit«, франц. »unité«) проузроковале су joui више проблема у покушају да их се практички интерпретира. Чини се да je најприхватљивије тумачење да се појам „јединице” односи на терет у расутом стању, ако вриједност робе није наведена у теретници (').

(i) В. пресуду Апелационог суда Фиренце од 1. VII 1964 (American Export Lines Inc. c/a FIAT), Упоредно поморско право и поморска купопродаја, бр. 28/1965, стр. 61; у пресуди се каже да према Конвенцији о теретници 1924, кратко приказујући повијест редакције чл. 4, точ. 5, бродар првенствено одговара по колету, а по јединици само ако je терет у расутом стању. Yen. пресуду талијанског Касационог суда од 24. VI 1968 (Fait c/a American Exporl Isbrandtsen Lines), Упоредно поморско право и поморска купопродаја, бр. 39/1968, стр. 58