Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Законски прописи неких држава који се ослоњају на Конвенцију о теретници, у жељи да се јасније изразе и отклоне евентуалне дилеме, употребљавају у односу на конвенцијски текст нешто измијењене изразе, што je изазвало даље коментаре о досегу, сврсисходности и практично] примјени полазне основе за израчунавање одговорности бродара у конкретним ситуацијама. Тако се, на примјер, амерички Закон о пријевозу робе морем 1936. (An Act Relating to the Carriage of Goods by Sea COGSA) служи изразом »package... or in case of goods not shipped in packages, percust omary freight unit... « ( 2 ) (чл. 4, точ. 5), a талијански Законик о пловидби 1942. у чл. 423, ст. 1. говори само о „јединиди терета” (»per ciascuna unita di carico«). Наш Закон о уговорима о искоришћавању поморских бродова У чл. 56. ст. 2. истине: „Под јединицом терета из претходног става разумијева се колето или комад, односно мехарска тона или кубни метар у случајевима, кад се возарина израчунава према тежини односно запремини, уколико у промету није уобичајено израчунавање возарине према другој јединици терета”. Без обзира на одређене дилеме које би се могле појавити због формулације текста, мислимо да би телеолошко тумачење било слиједеће: као ј единица терета сматра се колето или комад ако je ријеч о таквој роби; ако je, пак, роба у расутом стању, тада ће као j единица терета служити метарска тона или кубни метар, односно она јединица мјере на темељу које су странке уговориле плаћање возарине. Y Нацрту нашег Закона о поморској и унутрашњој пловидби (Савезна скупштина, 1972), у сврху да се убудуће уклоне евенуалне несугласице у тумачењу, у чл. 644, ст. 3. каже се: „Под јединицом терета у смислу става 1. овог члана разумијева се колето или комад, а код терета у расутом стану метарска тона или кубни метар односно друга мјера према томе на темељу које јединице мјере je возарина уговорена. Ако возарина није уговорена по јединици мјере, за расути терет под јединицом мјере подразумијева ce j единица мјере на темељу које ce уобичајено уговара возарина у мјесту укрцаја.” Развој контејнеризације и нови проблемы у пршрени ограничења одговорности бродара Појава контејнера, односно снажнн развој контејнеризације у сувременом поморском промету још je вшпе распирио расправе о одговарајућој примјени сустава ограничена одговорности бродара темељеног на појму комада (колета) односно јединице терета. Јасно je да су редактори Конвенције из 1924. колете и комаде замшнл>али у величинама и стандардима тадашнег времена. Дословно и неизмијењено тумачење хтијења и намјера ондашњих састављача могло би, у увјетима данашње контејнеризације, у сувременој контејнерској техншщ, довести до неоправданих рјешења за кориснике пријевоза. Може ли ce сваки контејнер без обзира на просторне капацитете, величину, тежину, на конкретни садржај робе у нему и на вриједност (нпр. већи број сандука разне робе или једне врсте робе у контејнеру) третирати као комад (»package«), односно као јединица терета у

(2) „комад (колето) . . . или у случају да роба није укрцана у комаду (колету), према уобичајеној јединици возарине . .

110

АНАЛК ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА