Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

12

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

принцип, везан за друштвено самоуправл.ање, изрази и изграђује применом начела делегирања. IV. Тиме, у ствари, улазимо у расправу о одговарајућим проблемима садашњих уставних измена. Један од интересанхних а и значајних момената je у томе како je предвиђен и уређен делегатски принцип као облик и начин усаглашавања изборног система са друштвеним самоуправљањем? Скупштина je према Уставу СФРЈ и осталим уставима орган друштвеног самоуправљања и највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице, Полазећи од овог као и других „јединствених начела". Устав, општински статут, као и закон треба да уреде начин образована, организацију и надлежност скупштине и њених органа. (а) У том погледу устави и друга акта полазе од следећег. Прво, радни л>уди у основним самоуправним организацијама и заједницама и друштвено-политичким организацијама удруженим у Социјалистички савез радног народа, образују своје делегације. Друго, они образују те делегације у циљу остваривања својих права и дужности и одговорности, као и организованог учешћа у вршењу функција скупштина. Треће, овакве делегације у основним организацијама и заједницама образују следеће „групе" радних људи: радни људи у организацијама удруженог рада; радни људи који раде својим средствима (пољопривреда, занатство и друге делатности) заједно са радницима с којима удружују рад и средства рада, организовали у заједнице и друге облике удруживања, радни луди у радним заједницама државних органа, друштвено-политичких организација и другим радним заједницама ко je иначе шгсу организоване на принципу организација удруженог рада, као и војна лица и грађанска на служби у оружаним снагама СФРЈ; на крају, радни луди у месним заједницама. ( 4 ) Y дал>ем уреВивању основа делегатског система избора. Устав je пошао и од следећих принципа: Прво, чланове делегација бирају радни људи у основним организагшјама и заједницама, из њиховог састава и то непосредно и тајним гла сањем. Аруго, ове основне организације и заједнице утврђују статутима у складу са законом број чланова и састав делегације, начин избора и опозива. Састав делегација треба да обезбедн да у њој буду застушъени рад ници свих делова процеса као и да одговара социјалном саставу организације односно заједнице. Треће, Уставом се још одређује: (а) да мандат чланова делегација траје четири године; (б) неподударност функције члана делегације с руководећим функцијама у организацији, за ко je je према Уставу одређено да су неподударне са функцијом члана радничког савета односно Apyroi органа самоуправљања; (в) ограшгчење према којем се не може бита истовремено члан две делегације; (г) ограничение да нико не може више од два пута узастопно бита биран за члана делегацпје исте организације односно заједнице. ( 5 )

(4) Вид. Устав СФРЈ, чл. 132, 133.

(5) Вид. Устав СФРЈ, чл. 134.